Евро пада, цене расту
Грађанима Србије није неопходно звање тржишних експерата, нити диплома из области економије да би закључили да сваки раст евра истовремено подиже и цене у радњама. Иако су трговци слабљење динара редовно подметали потрошачима као оправдање за поскупљење, у супротној ситуацији, изгледа да игноришу међувалутне разлике. Чак се на тржишту дешава парадоксална ситуација. Док у последњих неколико месеци евро клиза, основне животне намирнице поскупљују. На питање зашто играју жмурке са курсном листом, водећи домаћи трговци одговарају да на формирање цене у највећој мери утичу договори са добављачима. Оног тренутка када они буду кориговали своје цене и продавци ће се латити дигитрона.
Топлица Спасојевић, директор Компаније ИТМ и један од водећих увозника у Србији, обећао је да уколико однос динара и евра у наредна три месеца остане исти, он ће сигурно смањити цене својих производа за пет одсто.
– Ова разлика између динара и евра има везе са приливом девиза на српско тржиште. С обзиром на то да су управо продате Робне куће "Београд" поново ћемо имати прилив девиза. То може да утиче на јачање динара и додатни пад евра. Врло је незахвално давати такве прогнозе, то више ни економисти не раде, јер нас је у последњих годину дана национална валута неколико пута изненадила. Могу да кажем да уколико се овај тренд настави, ми ћемо га пратити смањењем цена – истакао је Спасојевић.
Он је додао да је прошле године са својим добављачима из иностранства послове склапао рачунајући са курсом евра од 85 до 86 динара. Ове јесени, приликом увоза робе, калкулише са 80 до 82 динара за евро.
– Не треба заборавити и то да велики део наше робе дајемо на одложено плаћање. То значи да ми робу наплатимо тек за 60 до 90 дана. Тешко је предвидети како ће почетком следеће године изгледати курсна листа – објашњавао је Спасојевић и додао да се сећа времена када је евро изненада скакао и када су увозници трпели губитке због тога.
На питање колико сада зарађују јер су тржишне прилике другачије, Спасојевић одговара да његов ћар због тога није велики.
– Највећи ризик увек је на нама – додаје.
Здравко Ђурановић, комерцијални директор "Елтима", малопродајног ланца техничке робе, подсећа да је последња корекција ценовника урађена средином године.
– Тада смо укалкулисали курс од 80 динара за евро, што је и данас близу реалног. Нема тог увозника који би сада смео да ради са 78 динара за евро, или нижим курсом. Ту се мора бити врло пажљив. Нико не може са сигурношћу да вам каже какав ће однос између ове две валуте бити у наредном периоду – убеђен је Ђурановић.
Економисти врло једноставно објашњавају зашто велики увозници игноришу курсне разлике. То је између осталог и зато што воле да зараде. Горан Николић, из Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, објашњава да је то тако свуда у свету.
– Постоји у економској науци правило које се односи на ригидност цена и плата. Увек је теже смањити цене него их повећати. Исто је и са платама. Њихово смањење је осетљиво питање. Статистички подаци показују да су домаћи увозници заиста у трећем и четвртом тромесечју прошле године снизили цене својих производа. И то за 13 до 15 одсто. Почетком ове године, цене робе из иностранства су стагнирале, док у другом тромесечју расту. У односу на исти период прошле године роба је скупља за 11,3 одсто – казао је Николић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


