Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Те­ро­ри­зам опет ку­ца на вра­та САД

На­па­де у Њу Ор­ле­ан­су и Лас Ве­га­су из­ве­ли бив­ши и ак­тив­ни при­пад­ник аме­рич­ке вој­ске. – ИД по­но­во на­па­да
Те­ро­ри­зам опет ку­ца на вра­та САД
Ода­ва­ње по­ште жр­тва­ма но­во­го­ди­шњег на­па­да у Њу Ор­ле­ан­су (ФО­ТО: Бе­та-АП/ Jack Bro­ok)

Аме­ри­ка је у но­ву го­ди­ну за­ко­ра­чи­ла су­о­че­на са те­ро­ри­стич­ким на­па­дом у Њу Ор­ле­ан­су, а не­ко­ли­ко са­ти ка­сни­је и екс­пло­зи­јом нај­но­ви­јег „те­сли­ног сај­бер-тра­ка” пред Трам­по­вим хо­те­лом у Лас Ве­га­су. Иако су у оба слу­ча­ја уме­ша­ни бив­ши и ак­тив­ни при­пад­ник аме­рич­ке вој­ске, ФБИ твр­ди да не­ма не­спор­них ве­за из­ме­ђу ова два на­па­да.

На­пад вој­ног ве­те­ра­на Шам­су­да Дин Џа­ба­ра (42), ко­ји је ка­ми­о­не­том убио 14 и ра­нио ви­ше од 30 љу­ди у Њу Ор­ле­ан­су по­но­во је ожи­вео прет­ње те­ро­ри­стич­ким ак­ци­ја­ма ин­спи­ри­са­них иде­о­ло­ги­јом Ислам­ске др­жа­ве. Ана­ли­ти­ча­ри сма­тра­ју да ће овај слу­чај на­те­ра­ти САД ко­је су се у по­след­ње вре­ме углав­ном фо­ку­си­ра­ла на Ру­си­ју и Ки­ну, да пре­и­спи­та при­о­ри­те­те за­шти­те на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти ка­да су у пи­та­њу ри­зи­ци од на­па­да исла­ми­ста.

Али мо­ти­ви због ко­јих је при­пад­ник елит­них је­ди­ни­ца Ме­тју Ли­велс­бер­гер (37) пу­цао се­би у гла­ву и ди­гао у ва­здух „те­слин” пи­кап на­пу­њен ка­ни­сте­ри­ма пу­ним го­ри­вом, што је до­ве­ло до екс­пло­зи­је у ко­јој је се­дам љу­ди по­вре­ђе­но, још ни­су ја­сни. Оно што за са­да по­ве­зу­је по­ме­ну­та два слу­ча­ја, то јест при­пад­ни­ка „зе­ле­них бе­рет­ки” за ко­га ка­жу да је био Трам­пов при­ста­ли­ца, и ве­те­ра­на ко­ји је на ка­ми­о­не­ту ис­та­као за­ста­ву Ислам­ске др­жа­ве, је­сте да су обо­ји­ца слу­жи­ла у „Форт бра­гу” у Се­вер­ној Ка­ро­ли­ни и Ав­га­ни­ста­ну 2009. го­ди­не. Ме­ђу­тим, не­ма по­твр­да да су се и Ли­велс­бер­гер и Џа­бар уоп­ште по­зна­ва­ли и да су слу­жи­ли у ис­тој вој­ној је­ди­ни­ци у исто вре­ме.

Ис­тра­га је утвр­ди­ла да је во­зач ка­ми­о­не­та у Њу Ор­ле­ан­су аме­рич­ки др­жа­вља­нин из Тек­са­са и да је у са­ти­ма пре на­па­да на свом феј­сбук на­ло­гу по­ста­вио пет ви­део-сни­ма­ка у ко­ји­ма је ре­као да се про­шлог ле­та при­дру­жио ми­ли­тант­ној Ислам­ској др­жа­ви (ИД), пре­нео је АП. Струч­ња­ци већ ду­же вре­ме упо­зо­ра­ва­ју да би пре­ви­ра­ња на Бли­ском ис­то­ку мо­гла да ути­чу на по­раст исла­ми­стич­ких на­па­да на САД. На­кон Ха­ма­со­вог на­па­да на Изра­ел у ок­то­бру 2023. го­ди­не огла­си­ли су се и дру­ге исла­ми­стич­ке ми­ли­тант­не гру­пе ко­је су на­ја­вљи­ва­ле да ће по­ку­ша­ти слич­не ак­ци­је у САД.

Аме­рич­ке без­бед­но­сне аген­ци­је су по­след­њих ме­се­ци уочи­ле на дру­штве­ним мре­жа­ма по­раст „ћа­ска­ња” ко­ја су­ге­ри­шу пла­ни­ра­ње на­па­да. ФБИ је по­чет­ком де­цем­бра из­дао упо­зо­ре­ње да би екс­тре­ми­сти мо­гли да ис­ко­ри­сте пред­сто­је­ће пра­зни­ке за на­па­де на ве­ли­ки број љу­ди у бо­го­слу­жбе­ним про­сто­ри­ма па­ра­да­ма и бо­жић­ним сај­мо­ви­ма.

„Иде­ја да би те­ро­ри­зам мо­гао јед­но­став­но да не­ста­не као без­бед­но­сна прет­ња по­ка­за­ла се са­мо као ле­па же­ља”, ка­же за „Вол­стрит џор­нал” Ас­фан­ди­јар Мир, ви­ши струч­њак за пи­та­ња бор­бе про­тив те­ро­ри­зма у Аме­рич­ком ин­сти­ту­ту за мир.

Про­шле го­ди­не до­шло је до от­ка­зи­ва­ња три кон­цер­та Теј­лор Свифт у Бе­чу због оба­ве­штај­них са­зна­ња да ИД спре­ма ма­са­кр ви­ше хи­ља­да фа­но­ва по­пу­лар­не аме­рич­ке пе­ва­чи­це на ста­ди­о­ну. Јав­ни про­сто­ри на ко­ји­ма се оку­пља ве­ли­ки број љу­ди по­ста­ли су „те­ро­ри­стич­ки мо­дус опе­ран­ди” ислам­ских ми­ли­та­на­та, што би тре­ба­ло да за­бри­не Аме­ри­кан­це. По­го­то­во што је по­чет­ком ок­то­бра про­шле го­ди­не ФБИ већ осу­је­тио пла­ни­ра­ну те­ро­ри­стич­ку ак­ци­ју Ислам­ске др­жа­ве Ко­ра­са­на (по­кра­ји­на у Ав­га­ни­ста­ну). Аген­ти су ухап­си­ли 27-го­ди­шњег ав­га­ни­стан­ског ми­гран­та ко­ји је пла­ни­рао да ку­пи две пу­шке АК-47 и 10 ку­ти­ја му­ни­ци­је за на­пад на дан из­бо­ра.

ИД је на­ста­ла из огран­ка Ал Ка­и­де ко­ја се бо­ри­ла про­тив аме­рич­ких сна­га на­кон ин­ва­зи­је на Ирак пред­во­ђе­не САД 2003. Вој­на ко­а­ли­ци­ја пред­во­ђе­на САД је 2019. го­ди­не у ве­ли­кој ме­ри по­ра­зи­ла ову гру­пу као вој­ну си­лу, али по­је­ди­ни огран­ци су оста­ли ви­тал­ни не са­мо на про­сто­ру Бли­ског ис­то­ка већ и Афри­ке.

По­вра­так та­ли­ба­на на власт у Ав­га­ни­ста­ну, ра­то­ви у Га­зи и Ли­ба­ну и пад Ба­ша­ра ел Аса­да у Си­ри­ји по­но­во су ожи­ве­ли џи­ха­ди­стич­ке по­кре­те ме­ђу ко­ји­ма се по­себ­но ис­ти­че Ислам­ска др­жа­ва Ко­ра­сан. Два те­ро­ри­стич­ка на­па­да у про­шлој го­ди­ни су по­ка­за­ла моћ ове џи­ха­ди­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је чи­ји је сан да ус­по­ста­ви ка­ли­фат у ју­жној и цен­трал­ној Ази­ји.

По­чет­ком про­шле го­ди­не ње­ни при­пад­ни­ци су из­ве­ли бом­ба­шки на­пад у Ира­ну при­ли­ком ода­ва­ња по­ште ге­не­ра­лу Ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де Ка­се­му Со­леј­ма­ни­ју и том при­ли­ком је уби­је­но ско­ро 90 љу­ди. По­том је у мар­ту усле­дио још стра­вич­ни­ји на­пад на тр­жни цен­тар „Кро­кус си­ти хол” у Мо­скви, где су жи­вот из­гу­би­ле 143 осо­бе.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.