Чамац је моја канцеларија

Троструки олимпијац, некадашњи светски и европски првак у кајаку Марко Новаковић протеклих дана прославио је и Нову годину и 36. рођендан, са жељом да помери још неку границу у својој каријери. Иако ветеран у том спорту, ушао је у нови олимпијски циклус са истим еланом као пре две деценије. Ни снег ни киша не могу да га одвоје од тренинга у његовом крају, на Тиси, на којој је научио да плива, да весла, али и која му је помогла да победи астму у тинејџерским данима.

– Тиса је у ово доба године пуста, без купача и гужве, али лепа на свој начин. Нама веслачима је последњих дана хладњикаво и донекле непријатно, али они који шетају могу да уживају у зимским чаролијама, паткицама, лабудићима… – каже Марко Новаковић, који је летос на Олимпијским играма у Паризу, у четверцу са Анђелом Џомбетом, Марком Драгосављевићем и Владимиром Торубаровом, освојио шесто место (исти пласман имао је са двојцем у Рију 2016).

Да ли си задовољан резултатима у 2024?

Презадовољан сам што сам опет успео да одем на Олимпијске игре, али опет остаје жал што нисам освојио ту једину медаљу која ми фали за душу, да употпуним колекцију. Да ли сам четврти, осми или десети, најискреније, свеједно ми је док нисам на постољу, на којем сам и уочи Париза видео себе. Желим да покушам да извучем још нешто од моје каријере у годинама које следе. И у Паризу и у Рију имали смо квалитет за медаљу, само што у том тренутку није све кликнуло како треба…

Колико је кајак захтеван спорт за оне који теже светском врху?

Свакако је тешко, али не могу да кажем да је то одрицање. Изабрао сам тај пут. Као и свако други ко воли свој посао, тако ја волим кајак који ми је дао веома много. Нисам могао да претпоставим да ћу да будем на овом месту на којем сам сада. Везан сам за чамац, данима, годинама, то ми је канцеларија. Имам специфичан однос са чамцем. Да би се што више напредовало, потребно је много рада и ван сезоне, поготово у групним чамцима, да спојите четири човека који су у суштини различити, а треба да делују као један и да то покажу онда када је најважније. И кад све урадиш што је до тебе, не можеш да знаш да ли је то довољно добро за твоје жеље.

У чему је тајна твог дугог трајања у врхунском кајаку?

Кајак је прелеп спорт, али га треба заволети… Ако си у свом позиву вођен нечим другим осим љубављу, онда боље да промениш средину и пробаш нешто друго. Дајеш све што можеш, а нико ти не гарантује успех. Некад ће те ударити тако јако да ниси свестан колико боли. Тешко је после таквог ударца наставити са истим жаром и амбицијом. Најтеже ти падне кад те повреди неко или нешто што волиш, као што ја волим кајак. Што си на вишем нивоу, љубав је јача, али су јачи и ударци које трпиш кад не оствариш оно што си зацртао. И на крају, када се нађеш на постољу, сетиш се свега тога и уопште ти тада није битно то што си претрпео. Тај моменат је непроцењив.

Колико су ти значили први велики успеси, пре свега европско (2012) и светско (2014) злато?

Кад сам постао светски првак, осетио сам да сам део неке велике заједнице, да представљам нешто у свету, да имам прилику да урадим нешто још веће. До тада као да сам био завезан за нешто, као да нисам могао потпуно да дишем, држала ме је нека неизвесност… То је као оно кад изађеш на таблу, кад треба наставник да те пита, па ниси сигуран како да кренеш… А наставник ти каже: „Хајде реци…” И ти кажеш, цело одељење те гледа, осетиш велико растерећење. Кажеш себи: „Па ја ово знам човече, ја ово могу да урадим!” И тако ја стојим на постољу, а лево и десно од мене људи које сам доскора гледао на телевизији и дивио им се. Кажем себи: „Ово је стварно, ја сам део тога!” Пожелиш да ти се тај тренутак стално понавља.

Да ли наслућујеш где су твоје границе у спорту?

Не знам где је граница. Вероватно ће бити кад се попнем тамо негде… И ако се не попнем, не значи да је ту граница! Париз је иза мене. Не могу да вратим време, не могу да променим ништа. Добио сам ударац, не вреди да се нервирам, али могу да утичем на оно што долази. Човек се учи док је жив.

Имали смо прилику да се дружимо на Тиси. Због своје грађе, делујеш као Рамбо док прилазиш реци?

Данас изгледам као Рамбо, а као клинац сам био штиглић који је дошао да проба нешто… Одрастао сам поред Тисе, одвојен од града. Све сам познавао код нашег клуба, то је једно мало насеље, нон-стоп си напољу, у води, у шуми, другачије је и време било… Повезивао нас је спорт. Мој дека ме је наговорио да пређем на кајак. Гледао сам свог будућег тренера, пријатеља, Јожефа Шотија, како се спрема за Игре у Сиднеју… Питао сам да ли могу да пробам. Пливање сам почео да бих се извукао, јер здравље ми је било на клацкалици. Кајак, првенствено река, помогли су ми да будем овакав какав сам данас, да спознам себе, да сазнам шта све нуди та река.

Који су најчуднији услови у којима си веслао?

Не постоји временски услови и доба у којима нисам веслао. Чак сам веслао и ноћу, од једног града до другог, десетак километара. Имам осећај да ми на Тиси нико ништа не може. Супер би било кад би Олимпијада била на Тиси.

Није тајна да си надимак Хулк добио због својих мишића којих се ни Шварценегер не би постидео, али ретко ко зна да си сам дизајнирао спољни изглед свог чамца, са мотивима тог анимираног јунака…

Имао сам среће што сам пронашао нешто где је и моја генетика дошла до изражаја. Нисам имао намеру да изгледам овако како изгледам данас. Хтео сам да будем донекле згодан, барем за плажу, како ми момци кажемо. Када сам постао кајакаш са светским резултатима, произвођачи чамаца су ми изашли у сусрет. Хтео сам да мој чамац осликава мој живот, моју личност, али и да привуче млађе спортисте кајаку. Када сам постигао прве боље резултате, тренер је у шали почео да ме ословљава са Хулк, јер сви су знали да обожавам суперхероје. Прихватио сам тај надимак, тим пре што мислим да сам донекле сличан Хулку.

Главом кроз зид…

„Кад си млад идеш главом кроз зид. Када дођеш у неке године, кад видиш зид испред себе, провераваш колико је дебео, од ког је материјала, процењујеш колико ће да боли. Не кажем да и сада не бих главом кроз неки зид, али сада тражим информације, да мало паметније кренем ка њему…”, каже Марко Новаковић.