Текелијанум чува традицију пештанских Срба

Специјално за „Политику”
Будимпешта – У срцу пештанског дела мађарске престонице, недалеко од српског Храма Светог Георгија, пажњу и дивљење пролазника мами велелепна палата Текелијанум. Палата са два улаза из Улице Вереш Палне, оставштина је Саве Текелије, првог српског доктора права, племића и имућног пештанског трговца, пореклом из Арада у данашњој Румунији. Он је 1838. године остварио своју жељу да сопственим средствима подигне ђачки интернат и тако обезбеди бесплатан смештај за сиромашне и даровите ђаке из свих српских крајева. Намера му је била да током њиховог школовања у мађарској престоници истовремено делује на ширем културном плану и тако утиче на буђење и неговање националне свести својих штићеника.

Било је то време када су, непосредно пре Текелијанума, у Пешти основани и прво српско позориште (1812) и Матица српска (1826). Задужбину су чинили Дом српских студената и Фонд за издржавање Текелијанума, који је у оно време био прилично велики и састојао се од сто хиљада форинти, две куће у Пешти, три дворца у Аради и 28 јутара земље. Текелија је у својој установи питомцима обезбеђивао смештај, исхрану и новчану стипендију.

Док су у Србији дизани устанци и водиле се борбе против вишевековног турског окупатора, није се могло говорити о значајнијим корацима на културном и образовном плану, па је Пешта са својим универзитетом, ћириличном штампаријом и Текелијанумом постала центар и расадник српске интелигенције. Многи Текелијини питомци су након школовања значајно допринели културном и цивилизацијском напретку свог народа, било да су се враћали у Србију да помогну устаницима и што бржем повратку њихове матице у европске културне токове или су пак настављали да на томе раде у границама монархије.

У згради Текелијанума била је смештена и Матица српска, све док није пресељена у Нови Сад 1864. године. Она је управљала Текелијанумом до 1878. године, када по налогу власти тај задатак преузима Српска православна црквена општина у Пешти, а потом и посебно тело, названо Патронат.

Његовом одлуком, старо здање Текелијанума је због дотрајалости срушено 1906. године. Камен темељац новог Текелијанума постављен је 10. новембра 1907. године, а зграда је завршена и усељена две године касније. Од тада је задужбина функционисала тако да се у једном крилу налазио интернат, а у суседном станови за издавање, од чијих се станарина издржавао ђачки дом.

Занимљиво је да је управо у то време, од 1909. до 1913. године, питомац Текелијанума био и идејни творац хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, Никола Мирков, који је у Пешти студирао техничке науке. Од оснивања па до краја Првог светског рата, у пештанском српском интернату боравило је око 350 ученика и студената. Међу њима су, поред осталих, били и Никола Тесла, Светозар Милетић и Лаза Костић, који је помогао текелијанцима да оснују своје културно друштво „Преодница”. Идејни зачетник био је млади Коста Руварац, каснији оснивач књижевног друштва „Коло младих Срба”.

Срби у Мађарској се посебно поносе чињеницом да је управник Текелијанума од 1863. до 1869. био наш познати песник Јован Јовановић Змај, тадашњи пештански студент медицине, а више од три деценије ту дужност је обављао Стеван В. Поповић.

О задужбини Саве Текелије данас брине Епархија будимска, док о практичним питањима његовог функционисања одлучује Патронат. Здање је пре двадесетак година темељно реновирано захваљујући средствима Владе АП Војводине. Приликом напора да се згради врати њен некадашњи сјај, посебно се водило рачуна о томе да фасада и ентеријер ни у чему не буду другачији у односу на архитектонске и декоративне стилове из времена када је палата грађена. То се посебно односило на богато декорисану свечану салу, где се у новије време често одржавају књижевне вечери, позоришне представе, свечане академије и други слични скупови.

Сарадњом Српског образовног центра „Никола Тесла” и Епархије будимске, Текелијанум је после низа деценија паузе повратио своју ранију функцију. У њему су, након реновирања, створени услови за смештај осамдесетак ученика ове школе.

Како нам је рекла Драгана Меселџија, која је низ година радила као дневни васпитач у Текелијануму, услови за живот и рад ученика су веома квалитетни, што се посебно односи на спрат где су углавном смештене матуранткиње. У комфорним апартманима бораве по четири ученице, док су дечаци узраста од 9. до 12. разреда смештени у вишекреветним собама, на посебним спратовима. Наша саговорница, заједно са неколицином својих колега, данас је ангажована у српском ђачком дому смештеном у Улици ружа, недалеко од централне школске зграде, док у Текелијануму о ђацима брине троје дневних васпитача и исто толико ноћних чувара младих станара.