Tekelijanum čuva tradiciju peštanskih Srba

Specijalno za „Politiku”
Budimpešta – U srcu peštanskog dela mađarske prestonice, nedaleko od srpskog Hrama Svetog Georgija, pažnju i divljenje prolaznika mami velelepna palata Tekelijanum. Palata sa dva ulaza iz Ulice Vereš Palne, ostavština je Save Tekelije, prvog srpskog doktora prava, plemića i imućnog peštanskog trgovca, poreklom iz Arada u današnjoj Rumuniji. On je 1838. godine ostvario svoju želju da sopstvenim sredstvima podigne đački internat i tako obezbedi besplatan smeštaj za siromašne i darovite đake iz svih srpskih krajeva. Namera mu je bila da tokom njihovog školovanja u mađarskoj prestonici istovremeno deluje na širem kulturnom planu i tako utiče na buđenje i negovanje nacionalne svesti svojih štićenika.

Bilo je to vreme kada su, neposredno pre Tekelijanuma, u Pešti osnovani i prvo srpsko pozorište (1812) i Matica srpska (1826). Zadužbinu su činili Dom srpskih studenata i Fond za izdržavanje Tekelijanuma, koji je u ono vreme bio prilično veliki i sastojao se od sto hiljada forinti, dve kuće u Pešti, tri dvorca u Aradi i 28 jutara zemlje. Tekelija je u svojoj ustanovi pitomcima obezbeđivao smeštaj, ishranu i novčanu stipendiju.

Dok su u Srbiji dizani ustanci i vodile se borbe protiv viševekovnog turskog okupatora, nije se moglo govoriti o značajnijim koracima na kulturnom i obrazovnom planu, pa je Pešta sa svojim univerzitetom, ćiriličnom štamparijom i Tekelijanumom postala centar i rasadnik srpske inteligencije. Mnogi Tekelijini pitomci su nakon školovanja značajno doprineli kulturnom i civilizacijskom napretku svog naroda, bilo da su se vraćali u Srbiju da pomognu ustanicima i što bržem povratku njihove matice u evropske kulturne tokove ili su pak nastavljali da na tome rade u granicama monarhije.

U zgradi Tekelijanuma bila je smeštena i Matica srpska, sve dok nije preseljena u Novi Sad 1864. godine. Ona je upravljala Tekelijanumom do 1878. godine, kada po nalogu vlasti taj zadatak preuzima Srpska pravoslavna crkvena opština u Pešti, a potom i posebno telo, nazvano Patronat.

Njegovom odlukom, staro zdanje Tekelijanuma je zbog dotrajalosti srušeno 1906. godine. Kamen temeljac novog Tekelijanuma postavljen je 10. novembra 1907. godine, a zgrada je završena i useljena dve godine kasnije. Od tada je zadužbina funkcionisala tako da se u jednom krilu nalazio internat, a u susednom stanovi za izdavanje, od čijih se stanarina izdržavao đački dom.

Zanimljivo je da je upravo u to vreme, od 1909. do 1913. godine, pitomac Tekelijanuma bio i idejni tvorac hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav, Nikola Mirkov, koji je u Pešti studirao tehničke nauke. Od osnivanja pa do kraja Prvog svetskog rata, u peštanskom srpskom internatu boravilo je oko 350 učenika i studenata. Među njima su, pored ostalih, bili i Nikola Tesla, Svetozar Miletić i Laza Kostić, koji je pomogao tekelijancima da osnuju svoje kulturno društvo „Preodnica”. Idejni začetnik bio je mladi Kosta Ruvarac, kasniji osnivač književnog društva „Kolo mladih Srba”.

Srbi u Mađarskoj se posebno ponose činjenicom da je upravnik Tekelijanuma od 1863. do 1869. bio naš poznati pesnik Jovan Jovanović Zmaj, tadašnji peštanski student medicine, a više od tri decenije tu dužnost je obavljao Stevan V. Popović.

O zadužbini Save Tekelije danas brine Eparhija budimska, dok o praktičnim pitanjima njegovog funkcionisanja odlučuje Patronat. Zdanje je pre dvadesetak godina temeljno renovirano zahvaljujući sredstvima Vlade AP Vojvodine. Prilikom napora da se zgradi vrati njen nekadašnji sjaj, posebno se vodilo računa o tome da fasada i enterijer ni u čemu ne budu drugačiji u odnosu na arhitektonske i dekorativne stilove iz vremena kada je palata građena. To se posebno odnosilo na bogato dekorisanu svečanu salu, gde se u novije vreme često održavaju književne večeri, pozorišne predstave, svečane akademije i drugi slični skupovi.

Saradnjom Srpskog obrazovnog centra „Nikola Tesla” i Eparhije budimske, Tekelijanum je posle niza decenija pauze povratio svoju raniju funkciju. U njemu su, nakon renoviranja, stvoreni uslovi za smeštaj osamdesetak učenika ove škole.

Kako nam je rekla Dragana Meseldžija, koja je niz godina radila kao dnevni vaspitač u Tekelijanumu, uslovi za život i rad učenika su veoma kvalitetni, što se posebno odnosi na sprat gde su uglavnom smeštene maturantkinje. U komfornim apartmanima borave po četiri učenice, dok su dečaci uzrasta od 9. do 12. razreda smešteni u višekrevetnim sobama, na posebnim spratovima. Naša sagovornica, zajedno sa nekolicinom svojih kolega, danas je angažovana u srpskom đačkom domu smeštenom u Ulici ruža, nedaleko od centralne školske zgrade, dok u Tekelijanumu o đacima brine troje dnevnih vaspitača i isto toliko noćnih čuvara mladih stanara.