Издавач или маскирани купац

Јавни позив за учешће на тендеру ради продаје 70 одсто друштвеног капитала издавачке куће „Просвета” из Београда објављен је средином прошле недеље, и већ у јавности постоје спекулације о ваљаности услова које овај позив поставља.

Никада до сада Агенција за приватизацију није искључиво нагласила да право учешћа на тендеру имају само издавачи, или конзорцијум чија је главна и „већинска” делатност издаваштво, и никада до сада није изричито наглашавано да потенцијални купац има обавезу да издаваштво у „Просвети” сачува најмање за наредних десет година, као и намену књижаре „Геца Кон”.

Да подсетимо, услови тендера су да потенцијални купац мора да се бави издавањем књига и других публикација најмање три последње пословне године у континуитету, да је остварио пословни приход од најмање два милиона евра у последњој окончаној пословној години, и да је у 2007. години објавио најмање тридесет монографских публикација, на основу каталога националне библиотеке земље понуђача.

Ови критеријуми наизглед заиста чувају традицију „Просвете” од грамзивих купаца који би да се домогну њених атрактивних пословних простора. Један део јавности, међутим, врло пажљиво ишчитава те тендерске услове. Разлог за забринутост неки познаваоци нашег тржишта књиге изражавају питањем: да ли се заиста тражи озбиљан издавач или маска за правог купца? Зашто се за кућу каква је „Просвета” не тражи партнер који има дужу традицију бављења издаваштвом, на пример десет година у континуитету? Зашто се тражи број издања само за 2007. годину, и зашто је наведено само 30 публикација када је „Просвета” годинама објављивала најмање четири пута више?

Такође, постављају се питања да ли се, ако се жели да „Просвету” купи реномирани инострани издавач, стварно верује да је онај ко је објавио 30 књига у Француској или Немачкој такав реномирани издавач? Постоје и сумње да лидер конзорцијума који је, наводно, издавач буде „покриће” за купца неке друге делатности. Постављеним тендерским условима замера се и то што се сматра недовољним рок од десет година за одржавање издавачке делатности и намене књижаре „Геца Кон”.

Са друге стране, неки економски и стручњаци за издаваштво покушали су да одговоре на ова питања. Услови „од три последње године у континуитету, и приход од два милиона евра у последњој окончаној пословној години”, кажу познаваоци, управо иду у прилог домаћим, новим и „здравијим” издавачима. Домаћи старији издавачи, односно они који имају традицију бар приближну „Просветиној”, као што су Нолит или „Рад”, и сами су у врло лошем положају и питање је шта ће са њима бити. Када би био наведен услов од последњих десет година пословања у континуитету, и пар стотина наслова, као и приход неколико пута већи од два милиона евра, тај услов би могли да испуне искључиво страни издавачи. Уосталом, приход од два милиона евра у претходној години не може ни да оствари неко ко је тек ушао у издаваштво, кажу упућени.

Иначе, обичај Агенције за приватизацију јесте да приликом оглашавања услова за тендер прецизира резултате пословања у претходној години или ближем временском периоду, а кумулативно. Такође, када Агенција нагласи да ће наредних десет година пратити пословање фирме која купи „Просвету”, то значи да има обавезу да је прати у том периоду, а не може да се обавеже да ће је пратити „вечно”. Исто тако, Агенција за приватизацију не може да се бави истражним поступцима, она само поставља услове тендера које ће неко испунити или неће. Уколико се неко предузеће, могући купац, буде „маскирало” издавачком делатношћу, то може да буде установљено истрагом, а у том случају уговор са купцем биће раскинут, кажу упућени у приватизацију. Остаје нам да пратимо развој ситуације око продаје „Просвете”, а тендерска документација биће доступна заинтересованим фирмама почев од 5. децембра.

М. Вулићевић

-----------------------------------------------------------

Акција „Политике”: Сачувати традицију

Акција нашег листа, уочи објављивања критеријума за тендер, вођена је са идејом да и приватизована „Просвета” треба не само да задржи своју вековну традицију издаваштва, већ и да продајом и приватизацијом добије таквог стратешког партнера који ће јој омогућити развој и већу заступљеност на тржишту.

Другим речима, „Политика” се залаже за то да капитал „Просвете” треба да купи само други издавач који неће променити намену ни књижаре „Геца Кон” у Кнез-Михаиловој улици, нити других „Просветиних” књижара.

Ове услове, за сада, штити оглас односно јавни позив за учешће на тендеру, и тај оглас био је извесни уступак који је Агенција за приватизацију учинила посебно у случају „Просвете”, а због „Политикине” акције и интересовања које је она изазвала у јавности.