Прошао рок за исплату малина

Председник удружења малинара „Виламет” Милета Пилчевић напомиње да произвођачи малина чекају нови састанак са откупљивачима тог воћа у Министарству пољопривреде, јер је последњи рок за плаћање преузетих малина прошао 31. децембра 2024. године.

Поједини произвођачи, међутим, још нису добили новац за предату малину, док истовремено траје иницијатива да малинари којима је уговорен износ исплаћен добију и доплату од 50 динара по килограму. Пилчевић је агенцији Бета рекао да су произвођачи малина на скупу у Ариљу 25. децембра тражили да откупљивачи, власници хладњача, најаве минималну откупну цену за 2025. годину да би могли да планирају да ли ће наставити или угасити производњу тог воћа.

– Бар 50 година од када се узгаја малина одређивала се унапред минимална цена, па ако она расте исплаћивала се та цена. Само је 2022. године тржишна цена малина била 600 динара по килограму, а откупљивачи су је смањили на 500 динара по килограму – рекао је Пилчевић. Произвођачи су, како је нагласио, незадовољни овогодишњом откупном ценом од 230 до 250 динара по килограму и динамиком исплате јер доста малина још није плаћено. „У августу је извозна цена према царинској документацији била 370 динара по килограму, у септембру 400, а у октобру 450 динара, што значи да цене расту. Сада се у Ариљу између хладњача малином тргује по цени од 430 динара”, рекао је Пилчевић.

Додао је да су откупљивачи ове године плаћали цену малине по 250 динара, а како је цена почела да расте, неки хладњачари су је повећали за десет до 20 динара, на 260 до 270 динара. Према његовим речима, малина је 2008. коштала 200 динара, а и сада је, после 16 година номинално мало скупља, али да не треба заборавити колико је 200 динара вредело пре 16 година, а колико вреди данас. „Произвођачи малина желе да знају на коју цену могу да рачунају ове године. Не можемо више да радимо џабе. Ја ћу се још ове године бавити малинама и ако не буде зараде, укинућу производњу. Откупљивачима су произвођачи најбоља банка јер нам дугују без камате”, рекао је Пилчевић.

Прошле године је, како је рекао, закаснио да пољопривредној апотеци плати препарате за малине, па су га тужили, а он никада није тужио откупљиваче, ни када су каснили са исплатом месец или шест месеци.

На трибини која је одржана у Ивањици, др Александар Лепосавић, члан Међународне организације произвођача малина, говорио је о тренутним изазовима у српском малинарству. Он је истакао проблем мање количине малина на светском нивоу, као добар старт за Србију у наредном периоду.

Лепосавић је нагласио да би кључ за опстанак српског малинарства могао бити квалитет производа, а не количина, преноси „Инфолига”.

Упозорио је да хиперпродукција може довести до смањења цене, те да је нужно да се фокусирамо на квалитет, који би омогућио конкурентност на светском тржишту.

Милован Јаковљевић, одборник у Скупштини општине Ивањица и произвођач малина, такође је изнео конкретне предлоге за решавање тренутних проблема. Он је позвао државу да доплати 50 динара по килограму малине за прошлу годину како би помогла произвођачима који су суочени са проблемима ниске откупне цене. Јаковљевић је указао на потребу дугорочног решења, које би требало да укључује системску подршку малинарима.

Драган Стојковић, професор на Економском факултету у Крагујевцу, истакао је важност улагања у инфраструктуру која би омогућила бољу организацију и тржишну стабилност.

Закључак трибине био је да је за очување српског малинарства потребно да се повећа сарадња између државних институција, произвођача и стручњака, те да се заједнички ради на изградњи одрживог модела који ће се базирати на квалитету и дугорочној стабилности сектора.