Мала плата, а велика очекивања

Србија је тек недавно, с тешком муком и великим закашњењем, добила Државну ревизорску институцију, изузетно важно тело у борби против корупције. Међутим, судећи по платама које ће примати председник Савета ДРИ и његови чланови, није ни чудно што је толико дуго трајала "потрага" за кандидатима и што је много оних који су одбили место ревизора, јер онај ко треба да контролише све буџетске кориснике, а буџетска средства у овој години износе нешто мање од 600 милијарди динара, зарађиваће месечно 95.000 динара.

Ревизорима је плату, у складу са законом, одредио Административни одбор српског парламента, а и ту се могло чути да је то мало за оне који треба да контролишу како се троши народни новац, "али тако је закон прописао". Закон о државној ревизорској институцији припремила је радна група Одбора за финансије, а Раде Обрадовић, који је радио на писању закона, каже да је заиста предвиђена плата мала, али "ми смо припремајући овај акт, као репер узели плату председника Народне скупштине Србије, сматрајући да је то добар репер". Међутим, каже Обрадовић, плате у скупштини нису повећаване три године, у међувремену су свугде повећаване и тако смо дошли у ситуацију да ревизор има много мањa примања од свих које треба да контролише. Требало би, каже он, променити закон у том делу. Примера ради, ревизор ће контролисати и како новац троше недавно изабрани заштитник грађана и повереник за информације, којима је, такође, Административни одбор коју недељу раније утврдио месечне зараде, па ће омбудсман примати 181.014 динара, а повереник 119.678 динара. Рајко Баралић (СПС), један од посланика, који је више пута указао на то да државни ревизор мора бити плаћен адекватно послу који ће радити, каже да, на пример, у Словенији, Државни ревизорски суд једини има плате веће од шефа државе. Баралић је имао прилику да са групом наших посланика борави у Словенији и упозна се са радом тамошњих ревизора, где им је речено и да су ревизори на почетку рада имали доста проблема.

Како нам је раније рекао Немања Ненадић, програмски директор невладине организације Транспарентност Србија, у Босни и Херцеговини је ревизорска институција захваљујући међународном присуству покренула низ кривичних поступака, али су уследили политички притисци, који су били такви да је много људи једноставно напустило ту институцију. Ненадић нам је, такође, тада рекао и да зато треба бити скроман у очекивањима шта ће Државна ревизорска институција да уради у првим годинама.

Страх од притисака био је један од разлога што овдашњи стручњаци, којих, иначе, нема много, нису желели да се прихвате овог посла. Осим тога, ни материјални моменат није био без утицаја, јер су плате у ревизорским кућама вишеструко веће.

Нашу Државну ревизорску институцију чека и ревизија завршних рачуна буџета. Пре годину дана, после два тендера, Одбор за финансије једва је пронашао екстерног ревизора за ревизију ранијих завршних рачуна и то за 30 милиона динара. Екстерни ревизор није ангажован, јер парламент, због избора, није успео да усвоји предлог Одбора за финансије.

Да ревизору посао неће бити нимало лак, јер треба најпре добити све податке на увид, сведочи и ароганција са којом се поједине организације, које ће, такође, контролисати, односе према посланицима Народне скупштине.

Административном одбору је, пре пар дана, захваљујући Родољубу Шабићу, поверенику за информације, стигло обавештење од Агенције за енергетику да је она основана захваљујући донацији и да се од тих средстава финансира до краја октобра 2007. године, па сматра да не мора одбору да да информацију о својим платама. Додуше, Агенција је написала поверенику да је, ако ипак сматра да таква обавеза постоји, о томе обавести. Шта ће рећи ревизору, тек ћемо видети, а у опису његовог посла наводи се и да "контролише кориснике средстава ЕУ, донација и помоћи међународних организација, страних влада и невладиних организација".