Лекција каријерним националистима

На београдском Студентском тргу владала је у новогодишњу поноћ громогласна тишина. Нема дочека док се правда не дочека. Нема нове јер сте нам дужни за стару.

Племенита енергија те тишине није само тектонски уздрмала Србију, већ је њен ехо премрежио границе региона и ваљда први пут од времена ратова показао колико солидарности, заједништва, али и незадовољства, постоји у генерацији која је од својих родитеља добила подељени западни Балкан, генерацији за коју смо помишљали да је размажена, обузета лудилом друштвених мрежа и виртуелног живота или лаком зарадом.

Млади мржњу према другима замењују солидарношћу према другима. Не желе да се осећају усамљено и разједињено. Прескачу границе етничке, верске или политичке припадности. Ти младићи и девојке су одрастали у временима после ратова за које су чули, али у њима не желе да живе. Оперисани су од југоносталгије, али су препознали да имају заједничке проблеме. Одбијају да подупиру зидове подела. Неће да живе на фармама нојева.

„Један свет, једна борба”, парола је која је у знак подршке студентима и ђацима по Србији умрежила Загреб, Ријеку, Сплит, Сарајево, Подгорицу, Љубљану или Скопље. „Индекс уз индекс.” Многи су по региону застали на 15 минута за 15 жртава новосадске надстрешнице. Па минут за дечака убијеног у загребачкој школи. Па још 12 минута за жртве из Цетиња.

Власт у Србији је затечена. Није у стању да разазна да млади не желе да допусте да их воде мржња и омраз – кључни елементи национализма. Не познаје своју младу генерацију, још мање ону из Хрватске или Босне и Херцеговине. Нема одговор на разбориту понуду промене садашњости зарад будућности, па се враћа у своју радикалску прошлост. Промовише политику конфликта. Омаловажава и погрдним именима вређа властиту омладину покушавајући да је подели. Скупови подршке по региону намах су проглашени за завереничке манифестације, чији је циљ слабљење и рушење просперитетне Србије.

Тако се студенти електротехнике који су из Загреба дошли у Београд на традиционално дружење оптуже да су шпијуни хрватске Сигурносно-обавештајне агенције. Режимски медији и плаћенички ботови засукали су рукаве у „патриотској одбрани” земље од насртаја споља. Баш као и ономад.

„Комшије су увек ту да подрже нереде у Србији јер се томе радују”, пише један хејтер. „Ми никада нећемо бити као они”, пише други у покушају да регион стално држи на ратној нози. Један таблоид објавио је имена и фотографије осморо Загрепчана које су тајно пратили.

„Очигледно ја не разумем ново доба и нова времена”, каже Александар Вучић. „Кад сам ја био студент, нама да су долазили неки из Загреба ми бисмо их најурили.” Уместо да покуша да разуме, говори као Шешељ.

Тако је својевремено прошла и Северина, прва постјугословенска мегазвезда која је недавно певала на дочеку Нове године у Сарајеву. Говорила је о граду који опрашта, цитирала Ђорђа Балашевића, поменула борбу београдских студената и није пропустила да уочи спајање простора екс Ју с овом енергијом.

Протесте младих је у писму захвалности подржало и двоје добитника награде „Светозар Прибићевић”. Амбасадорка Србије у Хрватској демонстративно је због „флагрантне увреде” своје државе напустила божићно окупљање Српског народног већа у Загребу. Српске домаћине је из каријерне ревности увукла у неугодну ситуацију. „Нико није отишао због тога што је чуо нешто с чим се није могао сложити”, резигнирано је коментарисао председник СНВ-а Милорад Пуповац.

Овештало манипулисање национализмима не пролази. Млади не купују архивске вредности сачуване у геријатријским сећањима или у актуелним агендама политичара који мисле да ће разменом прекограничне ватре себе представити као спаситеље држава створених после распада велике земље.

Можда некоме окупљање региона звучи идеалистички или патетично. Можда, али зар сваком разумном није мило да присуствује нечему што спаја, а не раздваја? „Истрајте, децо”, ћирилицом је у Шибенику исписан транспарент подршке младима у Београду.

Вучић суседима по Хрватској и Босни поручује да се окану Србије јер неће добро проћи. Поглед омеђен амовима у свакој подршци види заверу. Солидарност из Хрватске вуче корене из неоусташлука, камуфлажних студената, „интелектуалаца”, Пленковића и екипе. Сарајевско „Ослобођење” проглашено је за исламистичко-џихадистичке новине. У Црној Гори младе по Србији подржавају само комитско-белведерски антисрпски покрет, њихови идеолози, аналитичари, медији и организовани криминал. На Косову су то следбеници ОВК, Курти и екипа, новинари...

Сви би они да „сруше Србију”, њену власт и Вучића, што је ваљда довољан аргумент назвати их србомрсцима. Неће бити. Покушај дискредитације солидарности младих који захтевају правду и истину и не говоре о рушењу директно је у функцији саботирања помирења. Извитоперена саборност поново гура Србију у изолацију.

Млади су прозрели политичаре. Окупљају регион. Држе лекцију каријерним националистима. Омладинци осећају да имају сличне проблеме. Студенти по БиХ дижу „картон револуцију” и мора да их јако нервира кад председник Републике Српске поводом напада у Магдебургу изрази дубоку солидарност с грађанима Немачке, а не усуђује се да покаже трунку разумевања за захтеве сопствене младости.

Мотив протеста у Србији је тражење одговорности за смрт људи под надстрешницом у Новом Саду. „Државо, ко је крив за Јабланицу?”, траже студенти из Сарајева одговор ко је крив за смрт 19 људи у Доњој Јабланици и Бутуровић Пољу. Ти људи су животе изгубили због корупције, што се десило и у Новом Саду, зар не?

У препуној зеничкој Арени „Хусејин Смајловић” убрзо је одржан хуманитарни концерт „Нисмо сами”, на којем су, први пут заједно, наступила нека од највећих имена музичке сцене БиХ, Хрватске и Србије: „Плави оркестар”, Бајага, Џибони и Халид Бешлић.

Тамо где су угрожени владавина права, независни медији и организације цивилног друштва, цвета корупција. Млади то и те како добро знају. „Корупција влада, народ настрада”, порука је са протестног скупа у Ријеци. Хрватска је по корупцији на дну листе ЕУ. Србија је 2023. по рангирању „Транспаренси интернешенела” забележила најлошији резултат у претходних 12 година – пала је за три места и налази се на 104. позицији међу 180 земаља. БиХ је најгора у региону, а у Европи је гора само Русија.

Млади су вођени жељом да не граде туђе земље, да се реше оних који их исељавају, да живе у слободи, демократији, у нормалном друштву. „Нећу више да идем трбухом за крухом”, поручују из БиХ, која је прва у региону по броју људи који напуштају земљу, из Хрватске, у којој је Славонија испражњена, из Србије, којој сваке године одлази 80.000 људи. Не желе да регион постане дијаспора.

Разбија се кордон страха у наопаким друштвима, у којима је и један потпис у име солидарности постао израз храбрости. Неће да се под плаштом праведности продају неједнакости. Неће да се људи деле на добре и лоше само преко страначке књижице.

Ново време тражи нове политике: сарадњу, увезивање, размену, струку, пружену руку и истину. Нове политике морају да се ослободе демона прошлости, да заврше све ратове, да понуде наду, али и визију друштвених поредака који се не заснивају на мржњи, насиљу, корупцији, поделама, криминалу, лоповлуку, мањку струке, подобним кадровима, вери и неодговорности.

Млади су покренули наду у неке друге односе суседа. Они су истински хероји који наговештавају нову зору региона. „У свим екс Ју државама, где су реликти прошлости остали на власти, млади треба да се побуне и пошаљу их у историју и да живе свој живот нормално”, написала је Сарајка Катарина Панић. Тек смо почели. Чујете ли нас сад? Или се опет видимо сутра?

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа