Највише за плате и пензије

Нацрт буџета за 2009. годину, који је Министарство финансија у петак проследило влади и који је после 15 дана од постигнутог договора са ММФ-ом једва упакован у задате оквире, како сазнајемо, и јуче је био предмет страсне битке међу министрима. Иако свесни да је маневарски простор сужен и да се свако нечега мора одрећи, судећи по појединачним министарским изјавама, у Немањиној 11 нема задовољних. После јучерашње седнице владиних одбора, оптимизма да би предлог буџета могао бити усвојен пре редовног владиног заседања, у четвртак 4. децембра, било је мање него у прогнозама датим током викенда.

Док рокови неумитно цуре и упркос заклетом ћутању министарке финансија, која се ниједном није огласила у протекле две недеље, све је мање непознатих буџетских бројки. Бар оних најважнијих.

Нацрт буџета који је Министарство финансија проследило влади упаковано је у три кључне цифре: 714,9 милијарди прихода, 761,5 милијарди расхода и 46,6 милијарди динара дефицита.

Распакује ли се буџетски оквир, према „Политикиним” изворима, највише прихода отићи ће и наредне године на текуће расходе – 700,9 милијарди динара. За капиталне издатке намењено је 43,6, а за отплату дуга 46 милијарди динара. Највећи појединачни трошак и у 2009. биће дотације организацијама обавезног социјалног осигурања – 234,3 милијарде динара и плате армије запослених у државној администрацији и јавним службама – 188,2 милијарде динара.

Фонду за пензијско и инвалидско осигурање из буџета ће се трансферисати 190,3 милијарде (152,4 за пензије оних који су их стекли из радног односа и 13 милијарди динара земљорадницима), Националној служби за запошљавање 16,2, Фонду за социјално осигурање војних осигурања 23,3, Републичком заводу за здравствено осигурање 3,6 милијарди динара, док би остали трансфери износили око 826 милиона динара.

Из заједничке касе издвојиће се и оно што по закону следује осталим нивоима власти – укупно 73,5 милијарди динара (од чега општинама и градовима 40,6 милијарди динара), као и још отприлике толико – 71,6 за социјалну заштиту (транзициони фонд, дечју, борачко-инвалидску, социјалну заштиту, ученички и студентски стандард, фонд за младе таленте, спортске стипендије, избегла и расељена лица).

Кад се сви трошкови намире, за капиталне издатке остаје 43,6, а за субвенције 42,7 милијарди динара, од чега највише за субвенције пољопривреди – 18,9 милијарди динара, иначе мање него ове године.

Излиста ли се буџет по министарствима, највећи буџет за следећу годину имаће Министарство финансија – 315,7 милијарди (заједно са свим управама, попут Управе царина и Пореске управе, али и трансферима организацијама обавезног социјалног осигурања и осталим нивоима власти). Вицешампион по буџетираном фонду је Министарство просвете са 108,3 милијарде динара, а крупна сума – 87,5 милијарди динара, која укључује и издатке за социјалну помоћ, намењена је Министарству рада и социјалне политике.

Министарство одбране следеће године моћи ће, како је предвиђено, да потроши 70,5 милијарди динара, МУП – 43,8 и још 3,5 милијарди динара за БИА која се води као посебна ставка. Министарству правде следоваће шест милијарди динара.

Министарство пољопривреде на располагању ће имати 21,6 милијарди динара, од чега ће највећи део отићи на субвенције пољопривредницима, а Министарство економије 40,6 милијарди. Министарству рударства и енергетике намењено је 2,4 милијарде, а Министарству за инфраструктуру 16,5 милијарди. Министарство за науку и технолошки развој функционисаће са 9,4, за животну средину и просторно планирање са 3,9, а Министарство културе добиће 6,3 милијарде динара.

Министарство за Косово и Метохију имаће 3,9 милијарди, од чега су 3,45 милијарди динара трансфери општинама. Министарство за Национални инвестициони план у овој прерасподели добило је 12,2 милијарде динара.

На програмском буџетирању, сем Министарства просвете следеће године биће и Министарство трговине са фондом од 3,4 милијарде, Министарство здравља (6,9 милијарди), Министарство за државну управу и локалну самоуправу (1,49 милијарди) и Министарство вера (823,4 милиона динара).

Са мање од милијарду динара функционисање Министарство за људска и мањинска права – 369,5 милиона, Министарство за телекомуникације – 296 милиона, док ће Министарство за дијаспору морати да се задовољи са 155,6 милиона.

Ако не буде промена, премијеров кабинет идуће године функционисаће са 67 милиона динара. Мање од премијера за своје активности моћи ће да потроши потпредседник Кркобабић – 50,7 милиона, а више кабинет првог потпредседника Ивица Дачић – 71,9, али и кабинети Божидара Ђелића – 93,8 и Млађана Динкића – 101,6 милиона динара.(/slika2)