Борба за милионе евра од царине на Космету

Уочи почетка примене плана о распоређивању припадника мисије ЕУ на Косову, још није познато да ли ће се приходи од царина на Косову и Метохији сливати директно у Приштину и хоће ли око 10 милиона евра, колико је према неким проценама годишњи приход од царина на северу покрајине, одлазити српским општинама или у буџет владе Косова. Иако је у извештају генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Муна наведено да ће КиМ убудуће имати јединствен царински систем, преговори о анексима којима ће бити прецизиран начин прикупљања и поделе царина тек треба да почну.

Приштина ће, како је за „Политику” јуче изјавио Дукађин Горани, политички саветник премијера косовске владе Хашима Тачија, инсистирати да приходи од царина одлазе у Приштину. Београд ће тражити да део новца директно или индиректно (преко Унмика) иде српским општинама.

„За сада је прецизирано само да ће прелази 1 (Јариње) и 31 (Брњак) бити под контролом Унмика, а технички преговори тек треба да почну и намера Београда је да корист од прелаза имају општине на чијој се територији они налазе”, рекао је јуче нашем листу Оливер Ивановић, државни секретар у министарству за Косово и Метохију. Ивановић није желео да одговори да ли ће Београд „затезати” по питању царина и да ли ће одустати од прихватања Еулекса уколико приходима буде располагала Приштина.

Иако Тачијев саветник Горани најављује да ће исход преговора о царинама бити познат до краја недеље, Ивановић тврди да ће се о овом питању разговарати много дуже.

„На крају ће политички бити речено једно, а радиће се онако како налаже стање на терену”, каже Горани и додаје: „Влада Косова ће инсистирати да царине иду у Приштину, а да се касније према плану о децентрализацији, како је то предвиђено Ахтисаријевим планом, ти приходи распоређују”.

На примедбу да се Ахтисаријев план не помиње у шест тачака Бан Ки Муна, Горани одговара: „Све је ствар интерпретације. Што се тиче Београда, Ахтисаријевог плана нема, а што се тиче нас, има га”.

У извештају Бан Ки Муна о шест тачака о реконфигурацији Унмика, у делу којим се регулише царина, наводи се да ће Косово бити јединствена царинска зона и да ће међународни цариници, именовани у складу са Резолуцијом 1244, бити враћени на пунктове 1 и 31. Генерални секретар УН је указао да су неопходни даљи разговори о утврђивању модалитета за поновно активирање пунктова 1 и 31.

Пунктове Јариње (1) и Брњак (31) косовски Срби су демолирали 19. фебруара ове године, револтирани проглашењем независности Косова.

Пунктови су раније били под надзором Унмика, а новац од царина са тих прелаза, у договору са мисијом УН, како тврде извори нашег листа из претходне владе, одлазио је у српске општине. Исти извори тврде да поузданих података о приходима од царина нема, да је претходна власт без успеха до овог податка покушавала да дође преко Унмика и да се и тада баратало цифрама које су резултат процена на основу расположивих података. Према тој рачуници, годишњи извоз из Србије према Космету износи око 300 милиона евра, а порези који се могу убрати износе око 20 милиона евра. Половина ове суме припадала је српским општинама. Поређења ради треба рећи да просечан годишњи буџет једне општине у Србији износи око милион евра.