Команда Азова тражи нове легионаре

У мају 2022. елитна украјинска бригада Азов је опкољена у фабрици Азовстал у Маријупољу а скоро 2.500 припадника је положило оружје тек пошто им је нестало муниције. Борбе су по подземним ходницима трајале данима. Један по један су хапшени, гањани… И од тада се мало шта чуло о њој, веровало се да је „угашена“, нестала са лица земље, у вихору рата.  Али није тако.

Процењује се да је око 900 још увек у заробљеништву у Русији.

Сада се та украјинска војна трупа огласила, тражи регруте који говоре енглески.

Азов, добровољачка бригада због својих крајње десничарских и ултра-националистичких корена, планира да формира међународни батаљон како би повећао своју бројност док Украјина улази у четврту годину пуног рата.

Командант јединице, чији је позивни знак Карл, рекао је да се Азов нада да ће регрутовати људе са војним искуством „јер је Украјина мања од Русије“ и потребна је сва помоћ коју може да добије.

„Боримо се да не дозволимо Русији да се приближи Европи“, рекао је он, тврдећи да би Москва наставила да прети Пољској, балтичким државама и другим нацијама, од којих су неке мање од Украјине, ако Украјина падне.

Постоји сталан прилив Британаца и других западњака који се придружују украјинским оружаним снагама.

Није противзаконито да Британци путују у Украјину да би се придружили украјинским оружаним снагама, осим оних који су припадници британских оружаних снага. Међутим, почетком рата, тадашњи министар одбране Бен Волас упозорио је да ће Британци без војне обуке бити од мале користи за украјинску војску.

Странци који желе да се придруже Азову морају да прођу строги процес провере, укључујући интервјуе у Кијеву, за које је Карл рекао да укључује психолошку процену „и полиграфско тестирање, како би се уверили да не раде на тајном задатку за руске специјалне снаге“.

Почетна обука ће трајати два до три месеца, чак и за оне са војним искуством, у групама од око 80 да би се припремили за украјинско ратиште, где се у великој мери користе дронови и артиљерија. „Обука неких војника у Европи се није много променила од Другог светског рата“, навео је Карл.

Након обуке, од оних који желе да остану, очекује се да се придруже пешадијским јуришним јединицама. Карл је признао да ће на крају регрути бити доведени у опасне ситуације. „Стварност може бити прилично лоша, то је рат“, рекао је он.

Прошлог пролећа је јављено да главнокомандујући Оружаних снага Украјине Сирски планира да пребаци бригаду у област Часов Јар ради држања фронта. Ова бригада се сматрала једном од борбено најспремнијих и најмотивисанијих у Оружаним снагама Украјине, јер је регрутована углавном из националиста. Међутим, команда бригаде сматрала је бесмисленим прелазак на овај правац и одбила је да иде у Часов Јар.

Оно што је најважније, главнокомандујући не може никако да утиче на ову одлуку, пошто га националисти једноставно не слушају, што је било јасно чак и у Авдејевки, где су игнорисали наређења.

Азов сада делује у близини Торецка у источној Украјини, разореног града подељеног између зараћених страна. Страхује се да ће се ситуација на целом фронту погоршати за Украјину јер би новоизабрани председник САД Доналд Трамп могао да ограничи или прекине доток америчке војне помоћи у оквиру својих напора да оконча рат.

У прошлости су се постављала питања о ефикасности Међународне легије, наменске јединице за стране борце на почетку рата. Било је чак и оптужби за корупцију и лоше руководство што је довело до великих жртава.

Постоји сталан прилив Британаца и других западњака који се придружују украјинским оружаним снагама. Према проценама обавештајних служби из децембра, у скоро трогодишњем сукобу живот је изгубило 43.000 украјинских војника, навео је Гардијан.

Међутим, Азов је једна од најпопуларнијих јединица којима се Украјинци могу придружити, иако је спремност цивила да се придруже војсци опала. Сматра се да је боље вођена од осталих бригада и позната је по својој бескомпромисној борби.

Бригада је започела свој живот 2014. као добровољачка милиција која се борила против сепаратиста које подржава Русија, а неки од њених лидера су имали ултранационалистичке и крајње десничарске ставове. Русија их је прогласила терористичком групом 2022. године, а САД су одбијале да је директно снабдевају оружјем неколико година.

Међутим, неки тврде да се Азов променио током деценија непрекидних борби и да је напустио радикалне позиције. Сједињене Државе су укинуле ембарго на оружје Азову, закључивши да та јединица није починила ниједно кршење људских права. Русија је тада оптужила Вашингтон да помаже и „кокетира са неонацистима“.