Влада ће утицати на зараде директора ЈП

Колике ће убудуће бити плате функционера у јавним предузећима, односно да ли ће директорске зараде, како се спекулише у медијима, бити ограничене на 120.000 динара, колика је плата премијера, биће познато након што Министарство за државну управу и локалну самоуправу, по инструкцијама Владе Србије, изради правилник којим ће бити уређена ова област. Премијер Мирко Цветковић изјавио је јуче да влада неће да прописује распоне плата између радних места у јавним предузећима, али да ће утицати на одређивање плата руководства у јавним предузећима.

Цветковић је новинарима на скупу о реформи државне управе, како преносе агенције, рекао да је анализа плата у јавним предузећима при крају и да би ускоро влада требало да је разматра и предложи одговарајућа решења која ће се односити и на исплате зарада менаџменту јавних предузећа. Он је оценио да „висина плата у јавним предузећима представља релативно озбиљан проблем” нагласивши да је битно направити разлику између јавних предузећа која послују у условима конкуренције и оних која послују као монополисти.

Због тога ће се, како је најавио, и направити разлика између те две групе предузећа тако што ће се предвидети различити критеријуми.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић изјавио је на истом скупу, како преноси Бета, да је ово министарство у стању да у року од једног дана заврши правилник, чим добије владине инструкције. Он је рекао и да се инструкције Владе Србије односе на висину плате, евентуалну разлику између предузећа која имају монопол или послују тржишно, као и на одређивање привилегија и бенефиција.

Марковић је рекао да је Министарство за државну управу и локалну самоуправу припремило и правилник о накнадама чланова управних одбора јавних предузећа. Тај правилник, којим се препоручује да накнаде чланова управних одбора у јавним предузећима буду у износу просечних зарада у Србији, упућен је свим јавним предузећима, а нека су већ применила достављене препоруке.

Мишљења стручне економске јавности о најављеним мерама владе су подељена, али сви се слажу да су од питања висине плата много важнија питања контроле рада јавних предузећа и начина избора руководећих кадрова.

Мирољуб Лабус, потпредседник у првој влади Војислава Коштунице, оцењује за „Политику” да држава, начелно, треба да стимулише добар рад директора који резултира успешним пословањем предузећа, али исто тако треба и да смени оне који не раде добро. Он, међутим, наглашава да се не могу на исти начин вредновати рад директора монополског предузећа и руководиоца у фирми која ради у условима здраве конкуренције.

Бошко Мијатовић, из Центра за либерално-демократске студије, слаже се да је потребно да влада има могућност да ограничи плате функционера у јавним предузећима, али напомиње да то не значи да оне треба да буду и мале.

– Суштина проблема је у томе да међу директорима јавних предузећа има и оних који уопште нису добри менаџери, већ су тамо дошли по политичкој линији и апсолутно се не разумеју у посао. Питање је, дакле, начина њиховог избора, а не колике су њихове плате, јер доброг директора треба стимулисати – каже Мијатовић.

И програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић мисли да је од тога колике су плате менаџмента јавних предузећа, прече да влада има контролу над пословањем ових компанија. Он није желео да коментарише најављене мере Владе Србије „док не види конкретне предлоге”, али наглашава да реформа у систему одређивања примања запослених у јавним предузећима нема смисла уколико се задржи постојећи систем расподеле места у ЈП по партијском кључу.

--------------------------------------------------------

Порасли апетити

Мирољуб Лабус, потпредседник у првом кабинету Војислава Коштунице, каже да се у време док је он био вицепремијер, Влада Србије није суочавала са оваквим проблемима у вези са платама у јавним предузећима, иако су и тада директорска, као и места у управним одборима, дељена по партијском кључу.

– Једноставно, апетити чланова управних одбора и директора тада су били мањи – каже Лабус и додаје да је његова намера, иначе, била да се њихова примања ограниче кроз делимичну приватизацију јавних предузећа, будући да би се тада и други власник питао при одређивању сума за плате. До тога, међутим, није дошло, јер, како каже Лабус, већина у влади тада није била за брзу приватизацију.

--------------------------------------------------------

НИС: Не празнимо буџет, него га пунимо

Након што је у медијима отворено питање зарада директора и председника Управног одбора Нафтне индустрије Србије, које, према појединим наводима, уз бонусе износе од 500.000 до 700.000 динара, јуче се званичним саопштењем Центра за корпоративне комуникације огласио и НИС. У њему није наведено колико зарађују челни људи компаније, али је истакнуто да НИС од октобра 2005. године послује као акционарско друштво, да од тада није јавно предузеће, што значи да се ни пословање нити зараде запослених не финансирају из буџета Републике Србије.

– НИС а.д. пуни више од 20 одсто републичког буџета и самим тим никако није на терету пореских обвезника, већ супротно томе обављањем своје делатности остварује доходак и јача буџет Републике Србије – наводи се у саопштењу и додаје да Министарство финансија и Пореска управа располажу свим подацима у вези са висином примања запослених у компанији, као и у вези са плаћеним пореским обавезама, како исплатиоца прихода, тако и оних који остварују приход у НИС-у, укључујући и бивше руководство компаније.

Како се наводи, зараде председника УО, генералног директора, као и свих других руководилаца и запослених у НИС-у, органи управљања прогласили су пословном тајном још 2006. године, а председница УО иницираће доношење одлуке којом се скида ознака пословне тајне, будући да су ове одлуке још увек на снази.

Из НИС-а поручују и да је нови менаџмент, на челу са председницом УО, која је у овој компанији запослена тек месец дана, укинуо више од 30 одсто менаџерских уговора, а поред тога, НИС, сходно закључку владе, приступа смањењу накнада члановима УО и Скупштине НИС-а а.д.

„Политика” је покушала да податке о зарадама менаџмента НИС-а добије и из Министарства финансија, где су нас обавестили да је министарки финансија Диани Драгутиновић прослеђена молба медија да се ти подаци објаве, али до закључења овог издања никакав одговор нисмо добили.