Међу Британцима све више бескућника

Специјално за „Политику”

Лондон – У протеклих пет година Велика Британија се суочила са озбиљном стамбеном кризом коју карактеришу све више цене некретнина као и недостатак одговарајућих некретнина, због чега многи Британци не успевају да постану власници стана или куће. Цене су толико скочиле да су увелико надмашиле примања која су, иначе, расла протеклих година. У току 2022. и 2023. само десет одсто најбогатијих домаћинстава у Енглеској могло је себи да приушти куповину куће користећи мање од петогодишњег прихода домаћинства. Просечан годишњи расположиви приход домаћинстава износио је 34.569 фунти или нешто више од 41.000 евра, док је просечна цена куће била 298.000 фунти, односно око 355.000 евра. Посебно је тешко купити стан или кућу у Лондону јер су овде цене квадрата достигле астрономске износе.

Због тога је све више оних који су принуђени да изнајмљују стан, што је драстично повећало тражњу и самим тим знатно подигло цене кирија. Тако да многи Британци не успевају не само да купе некретнину него све теже и изнајмљују одговарајућу. Газде сада траже велике авансе и стално подижу цену закупа. У популарним деловима Лондона некретнине се издају у року од неколико сати од појављивања огласа, што приморава закупце да нуде више од тражене кирије и што им оставља мање новца за нормалан живот. Уз све то, све више се издају неусловни станови у којима има буђи и влаге. Према Закону о становању из 1988. године, који важи у Енглеској и Велсу, станодавци могу да иселе станаре без навођења конкретног разлога. Избеглицама којима се одобри останак у земљи и право да раде, закон не даје довољно времена за налажење посла и смештаја, што додатно повећава број бескућника, кажу у организацијама које се баве заштитом бескућника.

Упркос оваквим проблемима, број празних станова који су у власништву општина и стамбених удружења у Енглеској порастао је за преко 50 одсто у последњих пет година и сада их има готово 70.000. Тако сада имамо апсурдну ситуацију да је све већи број људи који имају потребу за социјалним становима, чак је 1,3 милиона људи на листи чекања за доделу оваквог стана док је преко 150.000 деце у привременом смештају, а хиљаде општинских станова стоји неусељено. Разлози за такву ситуацију су што је локалним властима и стамбеним удружењима тешко да због недостатка средстава брзо реновирају и поново усељавају ове домове. Активисти позивају општине да приоритет дају попуњавању ових домова како би се решило бескућништво и лоши услови живота.

Лабуристичка партија често приписује постојећу стамбену кризу у Британији 40-годишњој владавини конзервативаца, истичући дугорочне проблеме за које тврде да су погоршани узастопним владама торијеваца. Право на откуп, који је увела Маргарет Тачер 1980. године, омогућило је станарима да купују општинске станове уз значајне попусте. Иако је ово многима омогућило власништво над домом, у исто време је смањило број доступних приступачних станова, а владе предвођене конзервативцима нису их адекватно надоместиле изградњом нових општинских станова. Мере штедње које су увеле владе под вођством конзервативаца после 2010. године довеле су до смањења буџета локалних органа власти, што им је отежало решавање стамбених проблема и бескућништва.

Лабуристи тврде и да су конзервативци занемарили угрожене слојеве становништва. Новоизабрана влада Лабуристичке партије има циљ да истовремено реши стамбену и еколошку кризу. Циљ је изградња 1,5 милиона станова уз обнову и заштиту природе. Решавање стамбене кризе у Великој Британији захтева свеобухватне интервенције у политици, повећање улагања у приступачно становање и реформе у систему планирања како би се задовољиле разноврсне потребе становништва.