У Србији драстично смањен број миграната

У протеклој години број миграната у Србији драстично је смањен – док подаци државних институција говоре да је током 2024. године кроз нашу земљу прошло око 18.800 избеглица, што представља пад од чак 82 одсто у односу на 2023, када је кроз Србију прошло 106.000 особа, бројке невладиног сектора сведоче да је њихов број преполовљен, односно да је лане кроз нашу земљу „Балканском рутом” прошло око 45.000 миграната, на свом путу ка Европској унији. Како је крајем претходне године истакла Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције, у нашој земљи се у децембру налазило 490 избеглица, а током целе претходне године у прихватним и центрима за азил укупно је евидентирано 18.865 особа. Она је подсетила да је почетком 2024. у Србији свакодневно боравило више од 3.000 миграната, смештених у прихватне центре, док их је крајем године шест пута мање.

„Од почетка мигрантске кризе кроз нашу земљу прошло је милион и по избеглица, а Србија је кроз године показивала хуманост и спремност да на организован начин брине о мигрантима, без обзира на то из које земље долазе. Са емпатијом и разумевањем наставићемо ову политику, обезбеђујући помоћ свима којима је потребна. Комесаријат за избеглице има један од најбоље уређених система за прихватање мигранта и управљењем миграција, интерсекторски радимо са другим државним организацијама и управама, а најважнији партнер нам је пре свега Министарство унутрашњих послова и Влада Србије. Са друге стране, веома нам значи подршка Европске уније када је реч о миграционој кризи”, навела је она, додајући да је комесаријат током претходне године био оријентисан на асистирани добровољни повратак, који даје подршку мигрантима који желе да се врате у своје земље порекла. Током 2024. године враћене су 103 особе из 23 земље порекла кроз програм добровољног асистираног повратка, што је повећање за 15 одсто у односу на 2023. годину. Највише повратника вратило се у Турску, Индију, Мароко, Ирак, Монголију и Непал, а међу њима предњаче пунолетни мушкарци.

Како у разговору за наш лист истиче Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, око 45.000 миграната је током прошле године прошло кроз нашу земљу. Они се углавном налазе испод радара институција и мање су видљиви, јер од 17 центара за прихват избеглица у Србији данас ради само пет – у Београду, Обреновцу, Сјеници, Бујановцу и Прешеву.

„То значи да државни органи немају комплетан увид у број и кретање миграната, али и да кријумчари имају више посла. За разлику од ранијег периода, када су се налазили у шумама близу Хоргоша и Суботице, највећи број избеглица и миграната данас се налази у алтернативном смештају, односно приватним становима у Београду и Новом Саду и чека позив кријумчара који их превозе до границе. Број миграната је значајно смањен и због ангажовања Турске око сиријских избеглица, а ако се у наредном периоду стабилизује политичка ситуација у Сирији, очекујемо још већи пад избеглица из ове земље”, предвиђа Ђуровић.

Он истиче да и даље највећи број миграната долази из Сирије и Авганистана, али расте број оних који стижу из Русије и Украјине. У овом тренутку, додаје наш саговорник, у Србији се налази око 50.000 избеглица из Русије и око 10.000 избеглица из Украјине, а бројке говоре да је од почетка руско-украјинског рата, кроз Србију прошло око 183.000 избеглица из Украјине – неке су се задржале у нашој земљи, али је велики број наставио пут ка земљама Западне Европе. За разлику од њих, Руси углавном остају у Србији и велики број њих почиње са интеграцијом у наше друштво.

„Путовање од Блиског истока до Западне Европе може да траје од неколико месеци до неколико година, у зависности од новца, али и среће миграната. У принципу, најтеже је прећи грчко-турску и турско-бугарску границу, а путовање од Турске до Србије траје свега неколико дана. У избегличкој популацији доминирају млађи мушкарци, који чине скоро 80 одсто припадника мигрантске колоне, док удео жена и деце износи око десет процената. Највећи број избеглица које пређу границу наше земље своје путовање наставља ка Босни и Херцеговини, из које прелазе у земље Европске уније. На миграторну ситуацију у нашој земљи највећи утицај има(ће) начин на који Турска буде решавала проблем са избеглицама, односно сарадње Турске и Европске уније по овом питању”, закључује Ђуровић.