U Srbiji drastično smanjen broj migranata

U protekloj godini broj migranata u Srbiji drastično je smanjen – dok podaci državnih institucija govore da je tokom 2024. godine kroz našu zemlju prošlo oko 18.800 izbeglica, što predstavlja pad od čak 82 odsto u odnosu na 2023, kada je kroz Srbiju prošlo 106.000 osoba, brojke nevladinog sektora svedoče da je njihov broj prepolovljen, odnosno da je lane kroz našu zemlju „Balkanskom rutom” prošlo oko 45.000 migranata, na svom putu ka Evropskoj uniji. Kako je krajem prethodne godine istakla Nataša Stanisavljević, komesarka za izbeglice i migracije, u našoj zemlji se u decembru nalazilo 490 izbeglica, a tokom cele prethodne godine u prihvatnim i centrima za azil ukupno je evidentirano 18.865 osoba. Ona je podsetila da je početkom 2024. u Srbiji svakodnevno boravilo više od 3.000 migranata, smeštenih u prihvatne centre, dok ih je krajem godine šest puta manje.

„Od početka migrantske krize kroz našu zemlju prošlo je milion i po izbeglica, a Srbija je kroz godine pokazivala humanost i spremnost da na organizovan način brine o migrantima, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze. Sa empatijom i razumevanjem nastavićemo ovu politiku, obezbeđujući pomoć svima kojima je potrebna. Komesarijat za izbeglice ima jedan od najbolje uređenih sistema za prihvatanje migranta i upravljenjem migracija, intersektorski radimo sa drugim državnim organizacijama i upravama, a najvažniji partner nam je pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada Srbije. Sa druge strane, veoma nam znači podrška Evropske unije kada je reč o migracionoj krizi”, navela je ona, dodajući da je komesarijat tokom prethodne godine bio orijentisan na asistirani dobrovoljni povratak, koji daje podršku migrantima koji žele da se vrate u svoje zemlje porekla. Tokom 2024. godine vraćene su 103 osobe iz 23 zemlje porekla kroz program dobrovoljnog asistiranog povratka, što je povećanje za 15 odsto u odnosu na 2023. godinu. Najviše povratnika vratilo se u Tursku, Indiju, Maroko, Irak, Mongoliju i Nepal, a među njima prednjače punoletni muškarci.

Kako u razgovoru za naš list ističe Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, oko 45.000 migranata je tokom prošle godine prošlo kroz našu zemlju. Oni se uglavnom nalaze ispod radara institucija i manje su vidljivi, jer od 17 centara za prihvat izbeglica u Srbiji danas radi samo pet – u Beogradu, Obrenovcu, Sjenici, Bujanovcu i Preševu.

„To znači da državni organi nemaju kompletan uvid u broj i kretanje migranata, ali i da krijumčari imaju više posla. Za razliku od ranijeg perioda, kada su se nalazili u šumama blizu Horgoša i Subotice, najveći broj izbeglica i migranata danas se nalazi u alternativnom smeštaju, odnosno privatnim stanovima u Beogradu i Novom Sadu i čeka poziv krijumčara koji ih prevoze do granice. Broj migranata je značajno smanjen i zbog angažovanja Turske oko sirijskih izbeglica, a ako se u narednom periodu stabilizuje politička situacija u Siriji, očekujemo još veći pad izbeglica iz ove zemlje”, predviđa Đurović.

On ističe da i dalje najveći broj migranata dolazi iz Sirije i Avganistana, ali raste broj onih koji stižu iz Rusije i Ukrajine. U ovom trenutku, dodaje naš sagovornik, u Srbiji se nalazi oko 50.000 izbeglica iz Rusije i oko 10.000 izbeglica iz Ukrajine, a brojke govore da je od početka rusko-ukrajinskog rata, kroz Srbiju prošlo oko 183.000 izbeglica iz Ukrajine – neke su se zadržale u našoj zemlji, ali je veliki broj nastavio put ka zemljama Zapadne Evrope. Za razliku od njih, Rusi uglavnom ostaju u Srbiji i veliki broj njih počinje sa integracijom u naše društvo.

„Putovanje od Bliskog istoka do Zapadne Evrope može da traje od nekoliko meseci do nekoliko godina, u zavisnosti od novca, ali i sreće migranata. U principu, najteže je preći grčko-tursku i tursko-bugarsku granicu, a putovanje od Turske do Srbije traje svega nekoliko dana. U izbegličkoj populaciji dominiraju mlađi muškarci, koji čine skoro 80 odsto pripadnika migrantske kolone, dok udeo žena i dece iznosi oko deset procenata. Najveći broj izbeglica koje pređu granicu naše zemlje svoje putovanje nastavlja ka Bosni i Hercegovini, iz koje prelaze u zemlje Evropske unije. Na migratornu situaciju u našoj zemlji najveći uticaj ima(će) način na koji Turska bude rešavala problem sa izbeglicama, odnosno saradnje Turske i Evropske unije po ovom pitanju”, zaključuje Đurović.