Бакар без стечаја

Бор – Светска криза стигла је у октобру и у Бор. Цена овдашњег бакра на светској берзи је преполовљена, али овде као и у економској власти Србије верују да „законског стечаја” – и после евентуалног неуспеха и трећег тендера неће бити. То је за „Политику” поново, као и пре десетак дана, на првом сусрету са новинарима изјавио новопостављени директор Рударско-топионичарског басена Бор Благоје Спасковски.

Истина је, како вели Спасковски, да је пет компанија у свету, од укупно осам, које послују под сличним условима као борски комбинат већ обуставило производњу. Али, Бор не сме да капитулира.

Најпре зато што 5.000 радника у Бору и Мајданпеку не би имало шта друго да ради, а још више због тога што Бор може успешније и брже да се прилагоди новим условима него сличне компаније у свету. За разлику од других, Бор има неупоредиво дуже искуство, још од 1903. године. Успевао је да преживи и када се тона бакра продавала за само 1.300 долара, што је готово три пута нижа цена од садашње. „Само, камо лепе среће да смо искористили, а морали смо, то што је у минуле три године тона црвеног метала продавана и за 9.000 долара. Било би нам сада неупоредиво лакше.“

Неће бити друге, вели Спасковски, него да се обарају трошкови и повећава производња. Он је већ изабрао тим сарадника и сачинио програм стабилизације. Чврсто је одлучено да садашњи трошкови производње од око 8.000 долара (три до пет пута већи него у свету) буду преполовљени, а производња из руде у Бору и Мајданпеку, већ идуће године, буде увећана са 14.000 на 26.000 тона. То ће се постићи набавком нове опреме (већ ове године стигло је десетак нових машина) и много већом, ригорознијом радном и технолошком дисциплином. Нови генерални директор зна веома добро како се то ради, јер је у свим тимовима за стабилизацију у овом комбинату био пуне 33 године, од првог запослења у овдашњем руднику. Он верује и да се већ у 2011. години може достићи годишња производња од 60.000 тона бакра из сопствене руде.

Директор Спасковски каже да га највише храбри то што се уверио да је и држава одлучила да промени однос према Бору и да му помаже. Добро је, вели, што се одустало од стратегије продаје целокупне имовине, по којој су расписивана два претходна неуспела тендера, и што се бира стратешки партнер, како је то учињено и у крагујевачкој Застави. Уз помоћ државе, са улогом од три милиона евра, ове и прошле године санирано је јаловиште Великог Кривеља, а средином ове године у Скупштини Србије ратификован је и кредитни уговор са Светском банком, под веома повољним условима. Већ идуће године у Бор ће стићи 42 милиона евра, од чега ће 30 милиона бити уложено у санацију вишедеценијских еколошких недаћа. Ових дана по хитном поступку, после састанка са министром Дулићем у Бору, одобрено је милион и сто хиљада евра за санацију уређаја у топионици, како би се смањило загађење. Борани су се жалили на гушење у октобру и новембру.

Постоји могућност да Бор преживи чак и ако се нико не јави на трећи тендер, после чега би према Закону о приватизацији уследио стечај. Директор Спасковски апсолутно верује да ће стратешки партнер ипак бити изабран до 31. јануара идуће године и да ће ући у борску компанију до половине марта. Спасковски вели да ће од државе до тада добити гаранцију за кредите од произвођача нове опреме. У изгледу је, каже нови директор, и договор са државом за решење за развој Бора и без избора новог стратешког партнера на новом тендеру. Али, за разлику од других који слуте да би светска криза могла одбити потенцијалне партнере, Спасковски мисли супротно. Како каже, верује да баш ниска цена погодује продаји.

-----------------------------------------------------------

Папрени трошкови

Нови директор инсистира на томе да се најпре оборе папрено високи трошкови. Многи су, каже он, неоправдано високи, као нигде у свету. И то у сваком погону. Без икакве сумње, каже, на те трошкове највише су до сада утицали дотрајала опрема, запуштена лежишта бакра и низак садржај метала у руди. Али, велики данак узимају и нерад и расипништво.

На пример, месечни трошкови за службене мобилне телефоне већи су од 600.000 динара. Чак више од 1.200 руководилаца поседује такве телефоне. А још 50 „лада нива” свакодневно довози и одвози басенске руководиоце, често без икаквог оправдања. Утврђено је, такође, да у производњи бакра борски комбинат троши двоструко више струје него слични рудници у свету. Месечно струја „однесе” толико колике су плате свих 5.200 запослених у комбинату.