Криза плаши мале фирме

Шанса за посао није више у државном, него у приватном сектору. У Србији 1,6 милиона запослених ради у приватном сектору, од чега 1,3 милиона у малим и средњим предузећима.Недавно потписани Меморандум о учешћу Србије у Програму за предузетништво и иновативност омогућиће овим предузећима повољније кредите, изјавио је јуче министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић на отварању Међународне конференције о малим и средњим предузећима.

Колико је тај сектор привреде шанса за државу и предузетне људе, „Политика” је покушала да истражи у разговору са банкарима.

За Александра Грабовца, помоћника директора Сектора послова са привредом у Комерцијалној банци, у пословима са малим и средњим предузећима (МСП) до краја септембра све је било како се само пожелети могло. Мали предузетници су долазили у банку, интересовали се за зајмове, а многи и подизали кредите. Од тада почиње осека. Зато ће, по његовој оцени, последње тромесечје 2008. бити лошије него претходна.

До 30. октобра 2008. године Комерцијална банка је малим и средњим предузећима одобрила 19 милијарди динара (240 милиона евра). То је око 30 одсто више него лане у исто време. Кредите користи више од пет хиљада клијената, просечан зајам је између 70.000 и 100.000 евра, а претежан број кредита узет је на годину дана.

Без обзира на све финансијске и друге развојне тешкоће, клијенти и дужници Комерцијалне банке уредне су платише, безмало 97 одсто уредно измирује доспеле обавезе. До зајма у тој банци много лакше долазе њени дугогодишњи клијенти, чију кредитну историју прате и познају сви – од директора до млађег референта. За све остале обавезан је извештај Кредитног бироа Удружења банака Србије, али и неко од првокласних средстава обезбеђења плаћања – хипотека, депозит, јемство правних лица, залог на машине и опрему, хартије од вредности...

– Банка Интеза бележила је у прва три месеца ове године изванредне пословне резултате, нарочито у делу кредитирања микро, малих и средњих предузећа – каже за „Политику” заменик председника Извршног одбора те банке Ђанкарло Миранда и додаје да би успех вероватно био и већи да није дошло до ескалације кризе на финансијском тржишту у САД, а потом и рецесије.

Према речима Миранде, од укупне нето активе банке, која је око три милијарде еврa, кредити одобрени клијентима из сегмента малих и средњих предузећа и малог бизниса (безкрос бордеркредита)износе 904 милиона евра или 40 одсто више него лане. Он напомиње да је на крају трећег квартала 2008. микропредузећима и предузетницима одобрено више од 120 милиона евра (77 одсто више него на крају 2007), тако да пласмани у том сегменту бележе убедљиво највећи раст.

Миранда није уочио да је у последња два месеца дошло до смањења броја захтева клијената за нове зајмове, будући да економија још увек, по инерцији, прати темпо раста који је остварен у првој половини године. На другој страни, разуме и чињеницу да ће наредних месеци предузећа морати да усклађују своје планове са новонасталом ситуацијом у окружењу, коју карактерише виши курс, камата и отежан приступ крос бордер кредитима.

Према оцени Марије Благојевић, извршног директора Сектора за рад са становништвом, предузетницима и малим привредним друштвима Уникредит банке, слом финансијског тржишта у Америци, али и пратеће последице у Европи нису код нас изазвали панику међу малим привредницима. Напротив, каже она, криза се осећа и у Србији, али мора се радити и пословати.

У тој банци је више од десет хиљада клијената, трећина њих углавном узима динарске кредите у просеку између 1,6 и два милиона динара на неколико месеци или до године дана најчешће за обртна средства. Према њеној оцени, дужници су изузетно уредни у измиривању доспелих обавеза, а било је случајева да одбију зајмотражиоце и са првокласним гаранцијама и хипотекама, јер им је у досијеу Кредитног бироа Удружења банака стајало да су били неуредни у измиривању доспелих обавеза.

На јучерашњој конференцији министар Динкић изјавио је да је будућност малих и средњих предузећа у удруживању, односно стварању кластера и то пре свега у аутомобилској индустрији, али и дрвопрерађивачкој и текстилној. А шеф делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас изјавио је да ЕК подржава развој малих и средњих предузећа у Србији и да тај сектор има перспективу, а да се примећује и позитивна динамика развоја.

--------------------------------------------------------

Много трговаца

У Србији, према последњим подацима, послује 90.329 малих и средњих предузећа. Од тог броја чак 45 одсто бави се трговином, тек 21 одсто припада прерађивачкој индустрији, а остали су из сфере услуга.