Стигла бета генерације

Дечаци који су на свет дошли у првој секунди ове године у Гинеколошко акушерској болници у Вишеградској и КБЦ „Драгиша Мишовић” нису само прва деца у Србији рођена у 2025. години, већ и први припадници бета генерације у нашој земљи. Овој генерацији припадаће сва деца на свету рођена до 2039. која ће, према проценама демографа Марка Мекриндла, до 2035. године чинити више од 16 одсто светске популације, а многа од њих доживеће и 22. век. Родитељи генерације бета биће млађи припадници генерације ипсилон, такозвани миленијалци, као и старији припадници генерације зет. С обзиром на стални пораст дужине животног века, значајан део генерације бета вероватно ће живети и у 22. веку, а бебе рођене ове године у 2101. години прославиће 76. рођендан.

Ако су њихови претходници, припадници алфа генерације, били дигитални урођеници, којима се тепало да су „ајпед деца” јер су се у детињству више дружили са технолошким, уместо плишаним играчкама, бета генерација биће прва чији ће живот у доброј мери обликовати вештачка интелигенција (ВИ). Стручњаци истичу да ће ова деца одрастати у ери у којој ће вештачка интелигенција и аутоматизација бити у потпуности уграђени у свакодневни живот, почев од образовања и радних места, па све до здравствене заштите и забаве. Сматра се да ће алгоритми вештачке интелигенције прилагодити њихово учење, куповину и друштвене интеракције на начине које данас тек можемо да замислимо.

„Од када су интернет и савремена технологија постали саставни део нашег живота, настао је велики генерацијски јаз, па са правом можемо рећи да су припадници миленијумске, зета и алфа генерације били неупоредиво технолошки писменији од својих родитеља, што је створило бројне проблеме у комуникацији и разумевању. Са једне стране, родитељи нису разумели да је деци која одрастају у окружењу друштвених мрежа, виртуелни идентитет једнако важан, ако не и важнији од идентитета који се формира у физичком свету у интеракцији са породицом и социјалном окружењу. С друге стране, родитељи су постали свесни опасности којима су деца изложена на интернету, али углавном нису знали како да их заштите од њих – забране приступу друштвених мрежа нису давале резултате, јер су деца вештија у проналажењу начина да буду присутна у онлајн свету”, навела је психолог Мирјана Секулић.

Сада се, како је указала, рађа генерација чији су родитељи веома технолошки писмени и искусни, па неће имати проблем да деци пренесу упутство за употребу интернета и друштвених мрежа, али ће заједно са њима морати да уче „азбуку” вештачке интелигенције, која ће у великој мери обликовати детињство и младост нове генерације. Додаје да ће вештачка интелигенција револуционисати стање на тржишту рада. Према извештају Голман Сакса из 2023. године, готово четвртина послова у блиској будућности могла би да буде замењена роботима, а аутоматизација послова у САД и Европи могла би да доведе до губитка 300 милиона радних места. То значи, додаје наша саговорница, да ће родитељи бета генерације морати више пажње да посвете професионалној оријентацији деце, а техничка писменост биће једна од главних вештина коју ће малишани морати да поседују.

„То не значи да ће сва деца од обданишта морати да уче програмске језике, али било би мудро усмеравати децу ка математици, информатици и природним наукама. Послови 21. века захтеваће аналитичко размишљање, које захтева усавршавање когнитивних способности, а да би се то постигло важно је вежбати пажњу, концентрацију и ’мале сиве ћелије’ детета још од најранијег узраста и имати на уму да онлајн игрице и геџети ту пажњу нештедимице краду”, наглашава овај психолог и додаје да треба пажљиво балансирати време испред екрана са активностима на отвореном простору и у међуљудским интеракцијама.

Демографи предвиђају да ће припадници Бета генерације бити најмобилнији од свих претходних и да постоји велика вероватноћа да неће живети у земљи којој су се родили – према подацима УНИЦЕФ-а из 2023. године, једно од 66 деце у одраслој доби неће живети у својој домовини, док се за припаднике нове генерације верује да ће једно од 50 деце напустити земљу порекла из пословних, емотивних или неких других животних разлога.

Антрфиле

Седам генерација обележило протекли век

Научници Вилијем Штраус и Нил Хау развили су „генерацијску теорију”, по којој се историја може описати у генерацијским циклусима, а глобални догађаји и друштвена клима у једном временском периоду обликују одрастање и сазревање људи који су у том циклусу рођени. У протеклих сто година дошло је до категоризације на седам генерација чији припадници тренутно живе на овој планети: тиха, беби-бум, икс, ипсилон, зет, алфа и бета генерација.

*Тиха генерација: рођени између 1928. и 1945. године, доживели су Други светски рат, а име добили по уверењу да су деца рођена у овом периоду одрасла у људе који су вредно радили, али чији се глас углавном нигде није чуо.

*Беби-бумери – „Деца цвећа”: рођени у периоду од 1946. до 1964, створили су хипи покрет и потрошачко друштво. Њихово детињство и младост обележили су хипи покрет, студентске демонстрације 1968. године, Вијетнамски рат, одлазак човека на Месец, али и велики скок наталитета.

*Икс генерација: рођени између 1965. и 1980. године. Прва генерација која је одрасла гледајући телевизију и на свом радном месту почела да користи интернет. Kао адолесценти, имали су богат културни живот с растућим супкултурама у популарној музици као што су панк, метал или хип-хоп. Алтернативно их називају и МТВ генерацијом, по популарном музичком каналу који је покренут 1981, а почетак њиховог уласка у зрелост обележили су пад Берлинског зида, крах комунизма и распад СССР-а.

*„Ипсилон” генерација: добили су надимак миленијалци, јер су рођени између 1981. и 1996. године, а у свет одраслих ушли на прелазу између два миленијума. Одрастали су у време настанка и успона друштвених мрежа и масовног коришћења рачунара и мобилних телефона, али је њихов улазак у свет одраслих обележила светска економска криза, глобална рецесија и пандемија вируса корона.

*Зет генерација: рођени између 1997. и 2009. године. Сматра се да су прва деца која су се више дружила преко интернета него уживо, а њих карактерише и мања религиозност, али и већи отпор према ауторитетима као што су влада или црква.

*Алфа генерација: рођени између 2010. и 2024. године називају се и сматрају се дигиталним урођеницима, јер одрастају у потпуно дигитализованом свету којим доминира технологија и друштвене мреже.