Занесењаци слободе

На шездесет и пету годишњицу Другог заседања Авноја (Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије), у Јајцу се протекле суботе, 29. новембра, окупило више хиљада поштовалаца партизанске народноослободилачке борбе 1941–1945. године и Јосипа Броза Тита, који је на том заседању добио звање маршала. Био је у Јајцу и Љубо Бабић, за кога је „Политика” навела да је данас „једини живи већник историјског скупа” и „последњи живи сведок заседања Авноја”.

Због ненамерне омашке, ево нас у блиском комшилуку „Политике”, у београдској Косовској улици, у посети Душану Карићу, такође већнику тог историјског скупа, за који је биран као делегат Србије, борцу Четвртог (Краљевачког) батаљона Прве пролетерске бригаде.

– Од нас већника Авноја жива је још Јудита Аларгић, супруга Петра Стамболића. И она је била делегат Србије на том заседању – каже нам Карић на самом уласку, док још нисмо сели за сто натрпан књигама, фасциклама и текстовима које пише овај чили деведесетогодишњак (рођен 1919).

Показује нам фотокопију врло ретког документа, чији је оригинал дао Музеју у Краљеву. То је легитимација већника Авноја Душана Карића, „опуномоћеног делегата из Србије”. На документу с потписом др Ивана Рибара означен је и број столице на којој је Карић седео током рада Авноја.

(/slika2)Предратни студент Медицинског факултета, скојевац па члан илегалне КП Југославије, припадао је снажном левичарском покрету студената Београдског универзитета. Био је неизоставни учесник бројних акција тог покрета у годинама непосредно пре Другог светског рата и окупације Југославије.

У партизански рат Душан Карић је кренуо из родне Косовске Митровице, као борац Копаоничког одреда. После осеке устанка у Србији, са партизанским јединицама се повлачио у правцу Санџака и Босне. Стигли су у Рудо где је Карић постао борац Четвртог (Краљевачког) батаљона Прве пролетерске бригаде. Она је формирана 21. децембра 1941. с циљем да иде у све крајеве где „треба устанак што боље да се разгоријева”, како је то рекао Тито.

У време Другог заседања Авноја, Карић је у свом батаљону обављао дужност политичког комесара. Његова јединица је бринула о безбедности Врховног штаба, а у Јајцу и о безбедности делегата и самог заседања. Када се 1984. године појавила Карићева књига „Од Рудог до Јајца” изазвала је и политичка таласања, јер је у њој аутор изнео уверљива сведочанства о својим друговима, партизанским борцима и командантима, који су редом приказани као обични људи и занесењаци слободе.

И четврт века касније, књига ових дневничких записа чита се као једно од најузорнијих домаћих сведочанства о Другом светском рату. Пошто је у књизи описао ратни пут Прве пролетерске бригаде од Рудог до Јајца, Карић је своја сећања започео са 21. децембром 1941, а завршио их са 30. новембром 1943, описом атмосфере после тек завршеног заседања АВНОЈ-а. Због нужне конспирације, примењена је једна ратна варка. Нападнут је Травник ка коме су били уперени погледи непријатеља, па је Авној тог дана, 29. новембра, могао да почне рад, у седам сати увече.

– Када смо се Радосав Маричић, такође делегат заседања, и ја вратили у јединицу, дочекали су нас дежурни, а наша прича пробудила је све другове. Један је чак хтео да се огласи с неколико рафала, али му то нисмо дозволили, да не буди чланове делегација, Врховни штаб и Тита. Зато смо у тишини, срећни, позвали нашег домаћина, једног кафеџију, Србина, да нам донесе ракије. Скували смо врућу, почели да наздрављамо и весело чаврљамо, а домаћин се све нешто снебива, не проговара. Када је један друг наздравио свима рекавши: „Срећна нам нова држава”, огласио се и кафеџија: „Кажем ја да се нешто велико кува овде у нашему Јајцу”. Одмах је отишао да умири своје укућане, да се не плаше, јер су га курири покупили и довели на брзину, а ми смо остали до свитања. Када су певци почели да кукуричу и објављују зору, изашли смо из куће. Пара се уздизала из водопада, а у даљини су се из магле помаљали висови околних планина. Магла се спустила, а сунце је на плавом небу најавило нови дан.

„Нови дан – нова држава”, том реченицом је Душан Карић завршио књигу својих мемоарских записа.

Превалио је преко плећа све оно што се касније догађало, прво као високи функционер Удбе за Србију, потом дипломата и амбасадор СФРЈ. Оно сунце што је најавило „нову државу” временом је тамнело, а на простору једне, велике Југославије, у крви је створено шест „још новијих држава”, у границама дефинисаним на Другом заседању Авноја чији је већник био Душан Карић.

Сами смо све упропастили, сами смо криви – каже наш домаћин, а његово виђење како се и зашто то догодило, остаје за неку другу прилику.