Доналд Трамп руском нафтом мења свет

Светски трговци нафтом, као и „Давос”, ових дана осећају исто. Наиме, свет је данас у највећем расколу од хладног рата, и све очи упрте су у Америку, при чему економска надгорњавања најјачих не доносе никакву јасну добит, истичу најновији извештаји Светског економског форума (СЕФ) уочи скупа у Давосу идуће седмице, на коме је иначе 47. председник САД Доналд Трамп први говорник. Трамповом дебију на светској сцени дан након инаугурације у Вашингтону, иначе од 10. јануара претходе драматична комешања на глобалном тржишту нафте. Овог пута изазвана је одлуком одлазеће Бајденове администрације да, након преко 5.000 претходних, уведе најопсежније петро-санкције Русији и њеним „колаборационистима” од избијања сукоба у Украјини, пре скоро три године.

Профил тих санкција, иначе додатно ојачаних у среду 15. јануара – са израженом намером да сапну евентуални покушај Трампа да их хитро ублажи или укине – петро-берзе већ знају до детаља. Скраћено: више од 900.000 барела нафте дневно, и истовремено око 300.000 барела дизела, лако би могло да врло брзо „испари” са глобалног тржишта, присиљавајући и пре пролећа, понајпре трговце нафтом у Индији и Кину, на напету јурњаву за алтернативним снабдевачима црног злата. Шта о томе мисле званични Њу Делхи и Пекинг остаје да се види.

У међувремену, реакције петро-берзи не изненађују. Наиме, барел „брента” од тог 10. јануара бележи рекордни раст цене, од преко шест одсто. То је, иначе, последња ствар коју Доналд Трамп може да прижељкује на почетку другог председничког мандата.

Успут, „Давос” нови мандат Доналда Трампа на челу Америке већ сматра „тачком прегиба” за дугорочни развој глобалних економскополитичких односа. СЕФ је ту вероватно у праву, ако се, уз сву халабуку у вези с последњим Бајденовим петро-санкцијама против руске нафте, узме у обзир да је истог 10. јануара Русија такође била на уму и долазећег америчког председника Доналда Трампа.

„Они желе дијалог и ми се спремамо за то”, Трамп је у „Зимској Белој кући” на Флориди поручио групи републиканских сенатора, којој је том приликом предочио контуре спољнополитичког курса Америке у наредном периоду. „Телефонски разговор Путин–Трамп могао би се догодити сваког тренутка. Москва се мирно спрема за тај тренутак”, званично је поручено из Москве крајем протекле седмице.

Шта су све били мотиви Бајденове администрације да стартну позицију Трампове Америке пред светом гарнира „најагресивнијим санкцијама против Русије”, данас је већ можда ствар политичке историје.

Оно што голица светске петро-берзе, једнако као и многе друге актере, јесте што Трамп уопште може да жели да разговара са Владимиром Путином. И онда о чему то имају да причају лидери два од три водећа светска произвођача нафте (Саудијска Арабија овде још није на дијалошкој сцени)?

Светске петро-берзе поводом питања „Трамп–Путин, што и шта?” већ имају свој предосећај.

Наиме, нагађајући – а то је на берзама баснословно ризично – да би Трамп можда могао да унеколико обеснажи Бајденов задњи пакет петро-санкција против руске нафте, светска петро-тржишта кренула би да лагано обарају цене барела и „брента” и лаке тексаске нафте. Логика делује једноставно: мање рестрикција, више робе, нижа цена.

Основа за такав, још ипак стидљиви тренд, има више.

Са једне стране, познато је да је Трамп прошле јесени у предизборној кампањи најављивао да би „санкције користио што је мање могуће”. Истовремено, Марк Рубио, Трамп изабраник за позицију шефа дипломатије САД, у четвртак је истакао да би делимично укидање санкција могло бити од користи у предстојећим разматрањима што хитријег окончања рата у Украјини.

Истина, Скот Бесент, нови амерички министар финансија, изјаснио се у четвртак да је „сто посто за снажење дејства санкција против непријатеља”.

На том таласу видљивих разлика из Вашингтона су крајем протекле седмице почеле да стижу вести да Трампов тим разматра најмање два сценарија о будућој „употреби (петро) санкција”.

Према првом, уколико мир у Украјини делује изгледније, „плафон” цене руске нафте, који је иначе Запад предвођен Бајденовом Америком поставио целом свету од највише 60 долара, могао би бити повишен.

Узгред, шта о томе може да мисли десет чланица ЕУ које сада инсистирају да се тај „плафон” спусти, и тиме додатно Русима отежа бизнис са својом нафтом, неизвесно је.

Према другом сценарију, ако мир делује теже остварив у блиској будућности (од кога то све зависи посебно је питање), онда би „Нови Вашингтон” могао додатно да ојача петросанкциони режим.

Коначна одлука о курсу лабављења или притезања петро-санкција Русији остаје у рукама самог Доналда Трампа, процена је Блумберга.

У међувремену, Кремљ, америчка банка Џеј Пи Морган и Међународна агенција за енергију (са седиштем у Паризу) ових дана о Бајденовим задњим санкцијама мисле готово исто. А то је да ће „најагресивнији досадашњи амерички пакет нафтних санкција против Русије” (оцена са Волстрита) неминовно изазвати значајне поремећаје у глобалном промету нафте, подстичући истовремено могући нови раст цене барела широм света. То, ако Трамп од дана један прилегне да спроводи Бајденов петросанкциони легат против Русије.

Могући скори дијалог Трамп–Путин, можда у Београду, Женеви, у Мар-а-Лаго, или рецимо у Ријаду, могао би одлучити – као што већ наслућују и из „Давоса” – ново поглавље у дијалогу водећих светских произвођача нафте. УЗ то и о још непредвидиво широком кругу глобалних тема од заједничког интереса.