Европски пут Николића

Радикалан заокрет од сна о граници Србије на линији Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица до сна о уласку Србије у Европску унију, Томиславу Николићу (ако је веровати истраживањима Медијум галупа која показују да има подршку око 21 одсто бирача) обезбедио je позицију друге странке у Србији, али још не и легитимацију лидера проевропске странке, какву поседују оне политичке снаге које су освојиле власт на последњим изборима. Чак и они који верују да је Николићев преображај од „пунолетног” радикала (у Српској радикалној странци провео је око 18 година) у проевропску политичку бебу искрен и неповратан, сумњају да је он последица било чега искренијег од намере да се после година изборних пораза домогне власти. Мање странке владајућег блока, пак, мисле да увођење Томислава Николића у проевропско друштво не би смело да прође без подробног претресања и оцене његовог радикалског деловања.

Да су изборни порази радикала били главни окидач промена у Српској радикалној странци, сматра и Владимир Гоати, председник Транспарентности Србије.

„Изборни пораз је мајка промена у партијама и то је се догодило у СРС-у. Један део је схватио да мора да се адаптира новом духу времена, други је остао на тој ортодоксној линији и видећемо како ће то све да се оконча на следећим изборима. Тај изборни земљотрес довео је до промена и у другим партијама које нису тако очигледне. То води Србију у два блока, један би био проевропски, а други онај у коме ће се наћи традиционални умерени и екстремно традиционални”, објашњава Гоати.

Наш саговорник, како каже, не сумња у искрене намере Николића и чини му се да је „он прешао Рубикон” и да ће наставити да иде у том правцу. „Очигледно да је друштво кренуло путем прихватања европских вредности и циљева и потпредседник СРС-а и људи у врху те странке схватили су да уколико не прате тај дух времена да ће остати странка која ће увек бити друга, али никада на власти”, каже он.

Гоати истиче да бирачи имају прилично нејасну представу о Николићевој трансформацији и да је потребно много више времена, него што је три месеца, да би га заиста перципирали као „новог” политичара.

Како сада ствари стоје, „напредњаци” ће најмање проблема имати у настојању да своју посвећеност европским идејама доказују најјачој странци у Србији Демократској странци. Пре свега зато јер је „напредњаштво” Томислава Николић, тврде аналитичари, највише унапредило управо демократе.

„Борис Тадић добија алтернативу коалиционим партнерима, пре свега Динкићу, као најјачем млађем партнеру и од реформисања Николића највише профитира ДС”, каже за „Политику” Бранко Радун, аналитичар. „ДС и Тадић су расцепом радикала учврстили своју власт, смањили апетите својих коалиционих партнера и тиме су они највећи добитници”, додаје наш саговорник.

 „Требало би прво да се дефинише шта је проевропска странка код нас, јер се сви у мањој или вишој мери дефинишу као проевропски. Актуелна подела иде на странке које су безусловно проевропске и странке које постављају неке услове, странке које су за Еулекс и против Еулекса, странке за безрезервну сарадњу са Хагом или за неку условну сарадњу. Та подела на проевропски и патриотски блок је у медијима форсирана од оних политичких странака које желе да арбитрирају, као што је ДС. Кад им је претила опасност на изборима од Николића онда је он био антиевропска снага, а сад, када би могао да им буде партнер, исто као социјалисти, онда су проевропска”, каже он.

Са ставом Радуна да је Николића у преображавању водила логика „кад не могу да их победим, хајде да им се придружим”, судећи према првим реакцијама, могли би да се сложе и коалициони партнери ДС-а. Влајко Сенић, посланик Г17 плус, опрезно истиче да за улазак у проевропско друштво Николићу, ако буде зависило од њих, неће бити довољна само „промена стајлинга”. Сенић уместо директног одговора на питање да ли је Николић прихватљив као коалициони партнер каже да би напредњаци морали да докажу своју нову опредељеност, као и да би се пре уласка те странке у проевропски политички блок морала расправити њихова проблематична прошлост.

Овако опрезан став, тврди Сенић, није последица страха од конкуренције и претње коју напредњаци представљају за Г17 плус.

„Подсећам вас да је и Карићев ПСС био претња, па се и завршило као претња”, пророчки закључује Сенић.