Књига која мирише на Павићеву лулу

Оља Ивањицки, Светлана Велмар Јанковић, престолонаследник Александар Карађорђевић, Јован Ћирилов, Јован Колунџија, Томаж Пандур, Силвија Монрос Стојаковић, Пуриша Ђорђевић, Радован Бели Марковић, Толстојеви, Исидора Бјелица и Небојша Пајкић, Антоније Исаковић и Лепа Миланин, Милош Шобајић и Лотка, Љиља и Момо Капор, Вера и Влада Бајац, само су нека од имена у управо објављеној књизи Јасмине Михајловић „Родослов пријатеља”, која је својеврсни споменар-албум сећања на разговоре и дружења са више од четрдесет јавних личности са којима су време проводили Милорад Павић и Јасмина Михајловић, више од три деценије.

Књигу је објавио „Службени гласник”, а о њој је говорио Петар Арбутина, који је својевремено у „Дерети” био уредник Павићу и Јасмини, па на тај начин и сам припада овом делу успомена. О „Родослову” су говориле и Сузана Манчић и Мирјана Бобић Мојсиловић, а Арбутина је своје обраћање у београдској „Гласниковој” књижари и галерији, у којој су се окупили и неки од актера књиге (због чега је атмосфера била необично присна), започео низањем поменутих имена, а нагласио је да за овакво дело треба бити довољно отворен и искрен према себи, као и према искуствима која живот доноси. По његовим речима, ово је и дело атмосфере, атмосфера је „јунак доба”. Јасмина Михајловић има дар да је дочара и оживи, а поседује и поменуту врлину искрености док говори о Милораду Павићу и себи, и тако исписује интимну историју уметничке и емотивне синергије два писца, заустављајући пролазност живота, а сведочећи више о другима него о себи.

– Она дела и животе уметника, писаца и пријатеља описује са особеним емоцијама и неопходном дозом искрености и нескривене љубави. „Родослов пријатеља” није само споменар драгих људи и важних догађаја, већ и интимна историја српске уметничке сцене у последњих неколико деценија, тумач времена и простора, у којем су се срела два века, двоје људи и сви они који су о тој особеној повезаности сведочили – истакао је Петар Арбутина, додајући и то да су Јасмина Михајловић и Милорад Павић били пар кога су разлике приближавале, а сличности раздвајале.

Ауторка је нагласила да јој је било стало да о књизи говоре Мирјана Бобић, јер разуме њену урбаност, културно наслеђе и носталгију, као и Сузана Манчић, са којом лепо разговора о књижевности.

– Књигу сам прочитала у даху, јер сликовито описује једно време, а посебно, интриге око Павићевог дела „Хазарски речник”. Било ми је врло занимљиво да све то прочитам. Родослов је слика једног уметничког Београда, који ће можда опет васкрснути, али и Југославије, љубави и дружења, поштовања, несугласица, уз дивне фотографије – рекла је Сузана Манчић.

Мирјана Бобић Мојсиловић запазила је да је „Родослов пријатеља” једна чудесна књига која се може читати као особена књижевна слагалица о људима који су окруживали Јасмину Михајловић и Милорада Павића, од тренутка када су се њих двоје спојили као љубавни и књижевни пар.

– Ова књига може се читати и као сведочанство о последњем београдском књижевном салону који се догађао на вечерама, пријемима и путовањима. То је књига о животима које данас више не виђамо на јавној сцени, потопљеној новим поимањем елите, која нема шта да каже уколико не говори о моћи, новцу и сексу. Шармантно написан и луцкаст „Родослов пријатеља” одзвања Јасмининим смехом, и мирише на Павићеву лулу. Враћа нас у време кад су људи умели да разговарају и да се друже. У сећањима Јасмине Михајловић наћи ћемо више од четрдесет личности, махом уметника, који су тридесет година пролазили кроз њен живот, а чудесно је колико можемо, у овом малом и личном путовању кроз време, пронаћи и трагове властитих живота. Од љубичасте мараме, која обасјава дан Јовану Колунџији, од инстант супица, које јој доноси Силвија Монрос Стојаковић, и кувања са Шобајићем и Лотком, до лепеза крила анђела смрти са Толстојевима у Јасној пољани, оцене у индексу, коју много година касније преправља академик Мирослав Пантић. Од писама дивног Радована Белог Марковића, до пријатељства са необичном и својом Исидором Бјелицом и Небојшом Пајкићем, наћи ће се ту и покоја реч о подмуклости београдске чаршије, али и то само овлаш, као минијатурни украс у синкопи ових успомена инспирисаних фотографијама. Можда врхунац отмености лежи у ономе што Јасмина није рекла о људима који су у њен живот ушли и излетели као знак питања, неки као зарези или знаци узвика, а неки као тачке. „Родослов пријатеља” има шишке и мало косе очи и јагодице Клавдије Шоше и има велику беретку. Понекад је обучен у плишани пењоар у стилу Саре Бернар, голица белом нојевом перушком, а понекад мирише на шампањац и на прашину позоришта – рекла је Мирјана Бобић Мојсиловић.

Ауторка Јасмина Михајловић нагласила је да се у почетку ова књига звала „Цртице и ситнице”, док одједанпут није искрсла та реч родослов. По њеним речима, после короне, деловало је да су сви отишли, а овом књигом желела је да заустави време, да врати тај широк круг пријатеља који по себи делује неспојиво, да их сачува на фотографијама. Како је истакла, овакве књиге обично пишу мушкарци, а желела је да изнесе само оно што је лепо и истинито.