Соколанa чека обнову

Крагујевац – Пред крај прошле године грађевинска инспекција је оградила објекат и забранила коришћење Соколане због могућег обрушавања које би угрозило и људске животе. Утврђено је да су носеће дрвене греде у лошем стању и да је ослабљена потпора надстрешнице, као и кров који прокишњава. Тим поводом је реаговала управа Месне заједнице Старе радничке колоније у којој се зграда налази, тражећи од надлежних у граду и држави да што пре санирају запуштени и оронули објекат. Упркос упозорењима од потенцијалне штете и опасности, нико се није латио посла, мада у крагујевачком Заводу за заштиту споменика културе кажу да постоји план санације објекта.

Зграда Соколане ни раније није прописно одржавана, само је једном окречена пре више од двадесет година, када је на платоу испред објекта подигнут споменик југословенском краљу Александру Првом Карађорђевићу.

Соколана је подигнута 1929. године, као круна Старе радничке колоније, крагујевачког насеља у коме су живели претежно радници Артиљеријског завода, односно Војнотехничког завода, прве фабрике оружја на Балкану. Читаво насеље, па и сама Соколана, сазидани су из средстава ратне репарације коју је Немачка морала да плати Србији због пустошења земље у Првом светском рату. Први план за ово насеље од дрвених барака, јединствено у Србији, направио је генерал Живојин Терзибашић 1924. године, тада управник поменутог Артиљеријског завода.

Посао изградње радничког насеља у Крагујевцу поверен је немачкој фирми „Хенч” из околине Дрездена. Немачки градитељи су у Крагујевац доносили делове дрвених објеката који су монтирани на бетонским темељима наших мајстора. Када је почело уклањање барака, да би се на њиховом месту сазидали тржни центри и стамбене зграде, утврђено је да дрвене даске још миришу на смолу, те да у њима није зарђао ниједан ексер.

Ипак, Стара радничка колонија је почела да се руши још 2008, када је наводно утврђено да су бараке склоне паду, а последњи станари насеља уселили су се у нове станове 2015. године, мада је било пуно проблема у вези са разликом у квадратури и новчаним доплатама које је прописала градска власт.

Интересантно, зграда Соколане има примесе колонијалне архитектуре карактеристичне за Америку до почетка грађанског рата 1861, а сам објекат личи и на неке виле на Јамајци које су Холанђани градили у тој својој колонији. У сваком случају, Соколaна у Старој радничкој колонији је један од последњих симбола старог Крагујевца, уосталом као и само насеље.

Стару радничку колонију красиле су бајковите дрвене бараке и мирисни дрвореди липа који су се пружали дуж калдрмисаних улица у овом насељу. Станари су били крагујевачки оружари и њихове пословође, а временом су у ово насеље стизали и мајстори из централне Европе.

До почетка Другог светског рата, Стара радничка колонија у Крагујевцу је била стециште људи различитих култура. Заједнички живот је био могућ само уз војничку дисциплину, о којој се бринуо управник насеља. Кућни ред је био јасно прописан и сви су га се придржавали без поговора. Станови су се обавезно кречили двапут годишње, дрва су могла да се цепају само у дворишту, али не на бетону, а лети после десет и зими после девет увече у насељу је морала да влада мртва тишина.

Док је било дисциплине, насеље се одржавало. Упропастила га је демократија, како рече један стари Колонац, наизуст цитирајући Сократа: „Демократија ће платити зато што ће покушати да одговара свима. Сиромаси ће хтети иметак богатих. А демократија ће им то дати. Млади ће хтети да буду уважавани као стари, жене ће хтети да буду као мушкарци, странци ће хтети права староседелаца. А демократија ће им то дати. Лопови и преваранти ће хтети важне државне функције. А демократија ће им то дати. А када лопови и преваранти коначно демократски преузму власт, јер криминалци и злочинци желе моћ, настаће гора тиранија него у време било које монархије или олигархије.”