„Букинг” диктира цене и хотелима у Србији

Тржиште смештаја и путовања у годинама пред нама сасвим сигурно очекују велике промене. Нова правила и најављено увођење реда међу велике играче попут „Букинга” обећава, али за Србију која још није чланица Европске уније (ЕУ) то и даље није решење проблема који има са најутицајнијом платформом на свету. И у нашој земљи „Букинг” у уговорима са хотелима користи спорну клаузулу која забрањује да се оглашава нижа цена од оне која је истакнута на тој платформи.

Како за „Политику” каже Стеван Баровић, директор хотела „Херитиџ”, ова клаузула је наведена у уговорима са „Букингом”, али се то односи и на све друге платформе које нуде њихове собе.

– Разликује се само износ провизија које наплаћују, али је политика пословања иста. Практично, ми на нашем сајту не можемо да понудимо собу јефтиније од цене коју је, рецимо, „Букинг” огласио, осим ако смештај не нудимо директно госту који нам се јавио – каже он и додаје да је то тако годинама, али да нико не реагује јер им „Букинг” па и друге онлајн платформе значе у послу.

Јасно је да се већина резервација и у домаћим хотелима остварује управо преко ових онлајн платформи, али се поставља питање да ли би то било тако уколико би хотели имали слободу да и сами формирају цене на својим сајтовима. Да није тако, не би се толико земаља у Европи побунило и подигло тужбе против „Букинга” и његове политике засноване на чистој злоупотреби доминантног положаја. Европски медији упозоравају да се у наредних неколико година могу очекивати тектонске промене на тржишту путовања јер „Букинг” губи ексклузивност оглашавања најниже цене, што је неправична уговорна одредба коју је наметнуо хотелима.

Актом о дигиталним услугама ова компанија је достигла статус такозваног „вратара” и у тренутку када и званично добије тај статус мораће да се прилагоди знатно строжим правилима, од политике цена до размене података са хотелима. Ово за путнике значи да ће убудуће имати већи избор и да ће, рецимо, смештај можда бити јефтинији ако га резервишу преко хотела, уместо преко посредника. Могу да очекују и више обавештења о акцијама које нуде хотели. Овај пропис се, иначе, односи највише на интернет посреднике и платформе, интернет тржишта, друштвене мреже, платформе за размену садржаја… Посебна правила се примењују у случају великих интернет платформи, оних са више од 45 милиона корисника месечно у ЕУ, што је након „Гугл травела” достигао и „Букинг”. Приход „Букинга” је порастао за 25 одсто у 2023. У односу на претходну годину, на око 21,4 милијарде долара, уз нето добит већу од четири милијарде долара. Европско хотелијерство већ дуго упозорава на непоштено пословање праксе највеће онлајн агенције (ОТА) и позива на више праведности и транспарентности на овом тржишту смештаја. Неке земље су и пре доношења ових прописа успеле да се изборе са монополистичким клаузулама попут ове са ценама. Да би заштитиле своје хотелијере, оне су још од 2015. године доносиле законе којим забрањују увођење клаузуле о паритету цена, а то су тако решиле Аустрија, Белгија, Француска, Италија, Португалија, Швајцарска и Немачка. Клаузула се свакако више неће налазити у уговорима са хотелима, а новост је и то да ће се убудуће сви спорови против „Букинга” покретати на националним судовима, уместо у Амстердаму, где је европско седиште „Букинга”.

Шпанска антимонополска агенција казнила је, иначе, ову платформу прошле године са 413,2 милиона евра због злоупотребе доминантног положаја на тржишту у последњих пет година. У овом износу су две казне, једна за саму компанију, а друга за „Букинг холдингс” на њујоршкој берзи. Разлог је исти као и овај због кога грчки хотелијери покрећу колективне тужбе, а хотелијери из Немачке очекују прве одштетне захтеве. У Шпанији је, наиме, ова компанија од 2019. године користила предности свог тржишног удела од око 90 одсто да наметне непоштене услове хотелима за цене смештаја и ограничи конкуренцију других провајдера. Ни шпански хотели нису смели да на својим интернет сајтовима нуде смештај јефтиније од „Букинга”, док је компанија имала право да сама и без консултација са хотелима одреди попусте на њихове собе.

Мемић: Хотели се нису жалили

Министар туризма и омладине Хусеин Мемић каже за „Политику” да до сада нису имали примедбе хотелијера око сарадње са „Букингом”, али да, ако се спорна клаузула помиње у уговорима, не би било лоше да се придруже захтевима европских колега.

Ту смо да их штитимо, на њима је да нам пријаве уколико имају проблем. Имали смо више састанака и до сада нико од хотелијера није поменуо да се у уговорима помиње спорна клаузула. Ако је тако, онда имамо проблем и са злоупотребом монополског положаја, а то мора да се санкционише – каже Мемић.