„Кад су цветале тикве“ пристигле у Ниш

Представа која ће одшкринути врата будућности „Кад су цветале тикве“ настаје по мотивима дела Драгослава Михаиловића, у режији Стевана Бодроже. Премијерно ће бити изведена вечерас од 19. 30 сати на сцени Позоришта лутака у Нишу уз кајање, носталгију, разочарање у некога или у нешто... Постављањем ове представе на редован репертоар, Позориште лутака Ниш поново покреће вечерњу сцену намењену ученицима виших разреда основних, средњих школа и старијој публици.

Драматизацију је урадила Марија Стојановић. За сценографију и костим су задужене Тања Жиропађа и Татјана Ружић, дизајн светла радила је такође Тања Жиропађа, а сценски покрет Миодраг Крчмарик. Лектор је Наташа Илић.

„Кад су цветале тикве“ роман је о стасавању јеног младог боксера, у предграђу Београда, непосредно после Другог светског рата, у бурним временима Информбироа и настајања новог социјалистичког друштва. Увучен у вртлог освете због злочина који је почињен над његовом сестром он прелази праг после ког више нема повратка. Због онога што ће учинити мора да напусти и боксерску каријеру и сопствену земљу. Причу нам приповеда он, као сећање на бурну младост на Душановцу, предграђу Београда где су некада расли и живели „опасни момци“.

-Роман „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића део је нашег колективног несвесног. Разлог за то је потресни крик против насиља и мржње, који ово дело носи дубоко уткано у себи. Испод судбина мангупа са обода града, испод призора у којима се жене користе као објекти и о њима као објектима прича, испод слика страшне агресије кроз коју људске судбине добијају неумитни правац, увек се налазио моћан Михаиловићев црноталасни приказ кородирајућег утицаја насиља на људске животе и порука како је насиље праг који ако се пређе довољан број пута постаје стаза без повратка, каже Стеван Бодрожа и додаје:

-Зато смо и изабрали да поставимо ово дело на вечерњој сцени Позоришта лутака Ниш, сцени која пре свега жели да се обраћа младој публици из средњих школа, публици у чијим школским курикулумима овај роман и јесте лектира, и публици која, у тренутку када се трансформише из деце у одрасле људе треба да чује и разуме потресно Михаиловићево понирање у само срце истине о насиљу. Оно је слабост, оно је одсуство љубави, оно је често плод сиромаштва и социјалне обесправљености, оно је често плод политичког притиска, али је увек оно што разара живот укидајући једну од основних карактерних црта здравог човека емпатију.

Михаиловићеве јунаке тумаче: Јован Живковић, Лазар Николић, Александра Павловић, Јелена Ђорђевић, Андрија Митић, Слободан Миљковић, Даворин Динић и Срђан Миљковић.