Критика глобалног капитализма

Суботица – Свет економске експлоатације од робовласништва до инстинктивне масовне зависности од куповине свега и свачега – прича је „Трилогије Лиман”, коју је на сцену Народног позоришта у Суботици поставио редитељ Игор Павловић.

Друга премијера Драме на српском језику у овој сезони рађена је по тексту Стефана Масинија и Бена Пауера, а у њој играју глумци Владимир Грбић, Игор Грекса и Милош Мацура. Њих тројица нису само главни актери већ имају задатак да у драми која се протеже кроз 150 година представе око 60 ликова. Они играју браћу Лиман, њихове потомке, али и све ликове са којима се они срећу током тог дугог периода.

Ово је прича о развоју капитализма, о тројици браће која средином 19. века из Баварске стижу у Сједињене Америчке Државе и прелазе пут од продавнице текстила до једне од највећих корпорација са чијим крахом ће 2008. године кренути и светска економска криза.

– Ово није само епска сага о историји једне породице која је довела до слома финансијског тржишта у Америци и рецесије. Ово није прича само о тој породици, већ је критика глобалног капитализма, система у којем живимо и којем све оно што је економски исплативо постаје и морално прихватљиво – каже редитељ Игор Павловић.

Драма о браћи Лиман почиње у времену настајања капитализма, када је стварање богатства засновано на робовласништву, на експлоатацији робова, и тако акумулирани капитал улаже се у индустријски развој Америке, објашњава даље редитељ.

– Цео систем заснован је на експлоатисању људи. Након укидања робовласништва пронађен је нови систем ропства, у којем су радници производили у немогућим условима. Овај систем робовања у производњи данас се претворио у другу врсту, јер је систем тражио нешто ново. Добили смо сада другачије, манипулативније и на специфичан начин фино упаковано ропство потрошње. Наше финансијско деловање и трошење новца контролише неко други, управљајући да трошите на ствари које вам нису потребне. Интернет нас је довео до тога да не морате да идете у продавнице, само да наручујете бесмислене ствари које вам нису потребе. Куповина је постала инстикт за преживљавање. У идејном смислу, то је оно чиме се бави наша представа – каже Павловић.

За глумца Владимира Грбића у процесу рада најзанимљивије је било размишљање о еволуцији идеја слободе и прогреса.

– Која је то тачка у којој једна идеја о прогресу, о томе да ми можемо да успемо у некој земљи, постаје вулгаризација исте те идеје. Када идеја о слободи постаје вулгаризација слободе? Рецимо, у представи ce у једном тренутку догоди пожар на пољу памука, три брата која су дошла покушавају да нађу излаз из те врло незгодне ситуације. Они више немају средстава и онда креће борба за голи опстанак, у једном тренутку схватате да та борба за голи опстанак постаје борба за долар, за шаку долара, а убрзо за милионе и милионе долара, за милијарде долара, и то је оно што се преноси даље на њихове потомке – каже Владимир Грбић.

Ауторски тим представе чине и драматург Димитрије Петровић, сценографкиња Андреја Рондовић, док је костимограф Марко Маросиук, а премијера је заказана за вечерас с почетком у 19.30 на сцени „Јадран”.

Рад у Драми на српском језику Народног позоришта у Суботици за редитеља Игора Павловића био је обојен и емоцијама јер је пре нешто мање од две деценије играо у овом театру. Отуда се са глумцем Владимиром Грбићем присећао да су заједно играли у представи „Сабрана дела Виљема Шекспира” 50 улога.

– Отишао сам из Суботице када смо почели да прелазимо из старе зграде позоришта на сцену „Јадран” и у фабрику „Младост”, где се одвијају пробе. Када сам се вратио овде као редитељ, и даље смо ту, и даље смо у „Младости”, и даље смо у „Јадрану”, и надам се и желим свима, свим грађанима Суботице и свим поштоваоцима позоришне уметности и, пре свега, људима који су запослени у Народном позоришту Суботица и који су предивни, вредни и посвећени, да се најзад преселе у ту зграду и да имају услове какве заслужују својим талентом и својом вредноћом – каже Игор Павловић.