Мо­ра­мо би­ти па­мет­ни да станемо иза срп­ског ли­де­ра

Ка­да ће­мо ми Ср­би јед­ном на­у­чи­ти да бу­де­мо па­мет­ни, упи­тао је пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­рад До­дик и по­ру­чио да је Ср­би­ји у овом тре­нут­ку по­треб­на ста­бил­ност, а пред­сед­ни­ку Ср­би­је Алек­сан­дру Ву­чи­ћу сна­га да се из­бо­ри са свим при­ти­сци­ма ко­је има спо­ља и из­ну­тра. У ин­тер­вјуу за ТВ Тан­југ До­дик је ис­та­као да се власт мо­же до­би­ти је­ди­но на из­бо­ри­ма, а не на ули­ци, јер, ка­ко ка­же, не­ма др­жа­ве на све­ту где ви мо­же­те да уђе­те у јав­ну ин­сти­ту­ци­ју и да је бло­ки­ра­те. С јед­не стра­не, ис­ти­че, има­мо Ву­чи­ћа, ко­ји је иза­бран во­љом на­ро­да, а са дру­ге оне ко­ји по­ку­ша­ва­ју да де­ста­би­ли­зу­ју Ср­би­ју бло­ка­дом фа­кул­те­та и ули­ца у јед­ном вр­ло осе­тљи­вом ге­о­по­ли­тич­ком тре­нут­ку.

„Ср­би­ји је по­треб­на ста­бил­ност, оно што ће Ву­чи­ћу да­ти сна­гу за ме­ђу­на­род­не ску­по­ве, а не да на њих иде ра­њен чи­ње­ни­цом да има про­те­сте на ули­ца­ма...”, ка­же уз пи­та­ње „ка­да ће­мо ми Ср­би јед­ном на­у­чи­ти да бу­де­мо па­мет­ни”. Ко­мен­та­ри­шу­ћи ак­ту­ел­не про­те­сте у Ср­би­ји, оце­њу­је да не ви­ди ни­ко­га ко би мо­гао да за­ме­ни Ву­чи­ћа на ли­дер­ској по­зи­ци­ји, а да има исту сна­гу као што је Ву­чић да под­не­се све те при­ти­ске.

„Има ли не­ко у Ср­би­ји ко је мо­гао да бу­де ли­дер, да по­не­се исту сна­гу као Ву­чић? Ја га не ви­дим. Ја не ви­дим. Јел’ вре­ди сад екс­пе­ри­мен­ти­са­ти?”, упи­тао је До­дик. Да ли они то чи­не све­сно или не­све­сно, не­бит­но је, ка­же пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске. „Али Ву­чић мо­ра сво­ју сна­гу са­да да упо­тре­бља­ва, да у Бри­се­лу и на ме­ђу­на­род­ним ску­по­ви­ма об­ја­шња­ва шта се то де­ша­ва у Ср­би­ји... Има­те љу­де ко­ји су спе­ку­лан­ти, ко­ји из то­га на­пра­ве раз­не си­ту­а­ци­је, ко­је мо­гу ве­о­ма да­ле­ко да оду”, ка­же До­дик и ис­ти­че: „За­то дај­те, љу­ди, мо­ра по­сто­ја­ти је­дан кон­сен­зус. У Ср­би­ји се власт мо­же има­ти са­мо на ба­зи из­бо­ра, сви­де­ло се то не­ко­ме или не.”

До­дик је са­гла­сан са оце­ном си­ту­а­ци­је у Ср­би­ји аме­рич­ког зва­нич­ни­ка Ри­чар­да Гре­не­ла, ко­ји је по­ру­чио да се зна шта се ра­ди ако ти се не сви­ђа ли­дер или по­ли­ти­ка. „Знаш ка­ко се то ра­ди. Ути­че­те на то да се ме­ња­ју за­ко­ни, тра­жи­те из­бо­ре па по­ку­шај­те не­што да про­ме­ни­те. Е, то је оно што свет раз­у­ме и хо­ће, а не ули­ца. Ка­ква ули­ца? Шта ви сад хо­ће­те?”, упи­тао је До­дик.

„Да ми мо­ра­мо да ко­нач­но ста­не­мо иза вла­да­ра, иза ли­де­ра, ко­ји на ме­ђу­на­род­ном пла­ну мо­же да нам обез­бе­ди по­зи­ци­ју за Ср­би­ју и срп­ски на­род”, ја­сан је До­дик. А то је, ис­ти­че, Ву­чић, што се по­ка­за­ло и по од­у­ста­ја­њу од при­зна­ња ве­ли­ког бро­ја зе­ма­ља ко­је су прет­ход­но при­зна­ле са­мо­про­гла­ше­но Ко­со­во. „Ко је то ра­дио? Ву­чић. Јер Ву­чић кад је до­шао, Ко­со­во је би­ло из­гу­бље­на при­ча. Вра­ти­те се у на­ра­ти­ве и при­че из тог вре­ме­на, пре ње­га (Ву­чи­ћа), па ће­те ви­де­ти”, под­се­тио је До­дик и до­дао да је он­да до­шао Ву­чић, ко­ји је вра­тио Ко­со­во и Ме­то­хи­ју на по­ли­тич­ку сце­ну да би од­јед­ном усле­ди­ле при­че да је он из­дао Ко­со­во.

„Ка­ко је из­дао Ко­со­во?”, упи­тао је До­дик и до­дао да би о све­му то­ме тре­ба­ло пи­та­ти та­да­шње ру­ко­вод­ство, у ко­јем је био и Вук Је­ре­мић. Али о то­ме са­да ни­ко не­ће да при­ча. „Зна­чи, ово што гле­да­мо са­мо во­ди у анар­хи­ју. Ово што гле­да­мо не во­ди у ста­би­ли­за­ци­ју и је­дин­ство. Ово што гле­да­мо са­да у Ср­би­ји не да­је сна­гу Ср­би­ји на ме­ђу­на­род­ном пла­ну, не­го је од­у­зи­ма. Ово што гле­да­мо, од­у­зи­ма и на­ма сна­гу ов­де (у Ре­пу­бли­ци Срп­ској), јер у ова­квим си­ту­а­ци­ја­ма Ср­би­ја не мо­же да у пу­ном ка­па­ци­те­ту по­др­жи и нас у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и Ср­бе где год да они жи­ве, што је опет Ву­чи­ће­ва по­ли­ти­ка”, ка­же До­дик и ис­ти­че да је он лич­но све­док то­ме.

„Ср­би­ја је на­ша зе­мља. Бе­о­град је наш глав­ни град, ни­је Са­ра­је­во. И Ср­би­ја је за нас не­што да­ле­ко ви­ше не­го за мно­ге љу­де ко­ји у Ср­би­ји жи­ве”, на­вео је пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Од­но­си Бе­о­гра­да и Ба­ња­лу­ке да­нас су, ис­ти­че, ја­чи не­го ика­да. „Се­ћа­мо се и Са­бо­ра про­шле го­ди­не ко­ји је одр­жан, де­кла­ра­ци­је ко­ја је пот­пи­са­на, све иду у сме­ру ка ја­ча­њу већ до­брих од­но­са. Ја то мо­гу да по­све­до­чим.” До­дик је ис­та­као: „Де­кла­ра­ци­јом је Ср­би­ја на­ма да­ла го­то­во рав­но­прав­ни ста­тус. У Де­кла­ра­ци­ји су пре­ци­зно на­ве­де­на сва пи­та­ња из про­шло­сти и ре­че­но чи­ме ће­мо се ба­ви­ти у бу­дућ­но­сти.” Го­во­ре­ћи о еко­ном­ским од­но­си­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ср­би­је, До­дик ис­ти­че да еко­ном­ска сна­га Ср­би­је ша­ље им­пулс Ре­пу­бли­ци Срп­ској и да се не­ће од­у­ста­ти од не­ко­ли­ко до­го­во­ре­них и ва­жних про­је­ка­та.

Скр­на­вље­ње за­ста­ве, уни­жа­ва­ње Ма­ти­це срп­ске и вре­ђа­ње Све­тог Са­ве део опа­сне иде­о­ло­ги­је

Ма­ти­ца срп­ска при­па­да це­ло­куп­ном срп­ском на­ро­ду и ин­сти­ту­ци­ја је ко­ја чу­ва наш на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет, ис­та­као је Ми­ло­рад До­дик и до­дао да сто­га упад у Ма­ти­цу срп­ску то­ком Све­то­сав­ске ака­де­ми­је ду­бо­ко уз­не­ми­ра­ва и за­бри­ња­ва. „По­себ­но јер су баш Ма­ти­ца срп­ска и дан Све­тог Са­ве ода­бра­ни за овај ван­дал­ски пер­фор­манс.

То ја­сно го­во­ри о на­ме­ра­ма де­ла на­во­ђе­не, та­ко­зва­не по­ли­тич­ке ели­те да зло­у­по­тре­би јед­ну тра­ге­ди­ју за про­мо­ви­са­ње по­ли­ти­ка ко­је би по­гну­те гла­ве при­ста­ја­ле на га­же­ње све­га што је срп­ско”, на­вео је До­дик на плат­фор­ми „Икс”. Ка­ко је ис­та­као, скр­на­вље­ње за­ста­ве, уни­жа­ва­ње Ма­ти­це срп­ске и вре­ђа­ње Све­тог Са­ве ни­су са­мо чи­но­ви без­у­мља, већ део опа­сне иде­о­ло­ги­је ко­ја во­ди ка сла­бље­њу и рас­пар­ча­ва­њу Ср­би­је и срп­ског на­ци­о­нал­ног ин­те­ре­са.