И Са­вин­дан збли­жа­ва Ср­бе и Ма­ке­дон­це

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Ско­пље – „Сва­ки пут­ник ка­да ула­зи у Аме­ри­ку, ви­ди Спо­ме­ник сло­бо­де”, ре­као је Ми­хај­ло Пу­пин вла­ди­ци Ни­ко­ла­ју Ве­ли­ми­ро­ви­ћу 1921. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Под­стак­нут ње­го­вим ре­чи­ма о Охри­ду као ко­лев­ци сло­вен­ског хри­шћан­ства на Бал­ка­ну, ко­је су овог ве­ли­ког свет­ског на­уч­ни­ка срп­ског по­ре­кла под­ста­кле да у пор­ти хра­ма Све­те Бо­го­ро­ди­це Пе­рив­пле­те у Охри­ду 1922. го­ди­не по­ста­ви свој дар сло­бо­ди – дру­го по ве­ли­чи­ни зво­но у Евро­пи, те­шко чак 2.300 ки­ло­гра­ма. Пу­пин је сво­ју не­пре­су­шну ин­спи­ра­ци­ју на­ла­зио и у жи­во­ту и де­лу ве­ли­ког све­ти­те­ља и пр­вог срп­ског ар­хи­е­пи­ско­па – Све­тог Са­ве.

Дан Све­тог Са­ве, 27. ја­ну­ар, све­ча­но је обе­ле­жен и у Ре­пу­бли­ци Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји, где је на Све­то­сав­ској ака­де­ми­ји у Ско­пљу, по­во­дом 850 го­ди­на од ро­ђе­ња Све­тог Са­ве, при­су­ство­вао и срп­ски па­три­јарх г. Пор­фи­ри­је, ко­ме је ово би­ла тре­ћа по­се­та МПЦ-ОА, а ко­га је до­че­као ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски г. Сте­фан као нај­зна­чај­ни­јег го­ста. Све­ча­на ака­де­ми­ја упри­ли­че­на је у Ма­ке­дон­ском на­род­ном по­зо­ри­шту, чи­је је те­ме­ље по­ста­вио Бра­ни­слав Ну­шић, је­дан од нај­ве­ћих ко­ме­ди­о­гра­фа, ко­ји би, ме­ђу­тим, мо­жда го­во­ром Ива­на Сто­ил­ко­ви­ћа, ви­це­пре­ми­је­ра Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је, имао ин­спи­ра­ци­ју за но­ви по­зо­ри­шни ко­мад.

На­и­ме, Сто­ил­ко­вић, пот­пред­сед­ник Вла­де РСМ за­ду­жен за на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це, ви­дев­ши кр­ца­ту са­лу нај­зна­чај­ни­јег хра­ма кул­ту­ре у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји, у при­су­ству нај­ви­ших зва­нич­ни­ка Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је, Ср­би­је, Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Цр­не Го­ре, вид­но уз­бу­ђен, ре­као је: „Искре­но, ми­слио сам да смо про­шле го­ди­не, ка­да нас је по­се­тио пред­сед­ник ре­пу­бли­ке (Алек­сан­дар Ву­чић) до­сти­гли врх и да не мо­же ви­ше и бо­ље од то­га, али, на мо­ју сре­ћу, ипак мо­же и бо­ље, а до­каз за то је при­су­ство па­три­јар­ха срп­ског г. Пор­фи­ри­ја. Ср­це ми је пу­но, пре­сре­ћан сам и за­до­во­љан што смо при­су­ством па­три­јар­ха до­би­ли по­др­шку за свих 18 го­ди­на ко­ли­ко ра­ди­мо ово.”

Иако ова­кав до­га­ђај не мо­же би­ти одр­жан без по­ли­тич­ке и фи­нан­сиј­ске са­гла­сно­сти др­жа­ве, не мо­же се при­су­ство ду­хов­не и све­тов­не вла­сти ста­вља­ти у исту ра­ван, ни­ти се по­ре­ди­ти до­при­нос пред­сед­ни­ка и па­три­јар­ха ова­квој ма­ни­фе­ста­ци­ји. По­ма­ло не­смо­трен Сто­ил­ко­ви­ћев го­вор мо­гао би се ту­ма­чи­ти не­по­зна­ва­њем тер­ми­на се­ку­лар­но­сти др­жа­ве, али и као про­зив­ка пред­сед­ни­ка Ср­би­је ка­ко ни­је до­вољ­но до­при­нео Све­то­сав­ској ака­де­ми­ји, што ни­је исти­на, бу­ду­ћи да је пред­сед­ник Ср­би­је сва­ке го­ди­не да­вао пот­по­ру Све­то­сав­ској ака­де­ми­ји.

Ма­ке­дон­ски пра­во­слав­ни вер­ни­ци ука­за­ли су ве­ли­ко по­што­ва­ње срп­ском па­три­јар­ху, пре­ма ко­ме осе­ћа­ју и ве­ли­ку за­хвал­ност за ауто­ке­фал­ност МПЦ-ОА. Па­три­јарх срп­ски Пор­фи­ри­је обра­тио се при­сут­ни­ма на­гла­сив­ши зна­чај ства­ра­ла­штва Све­тог Са­ве и ње­го­вог де­ла ко­јим је оста­вио ве­ли­ки исто­риј­ски траг, али и пу­то­каз за пра­ви пут свим љу­ди­ма и у све­тов­ном и ду­хов­ном сми­слу, на­гла­сив­ши да је Све­то­сав­ска ака­де­ми­ја ве­ли­ки бла­го­слов за све.

„Ми, иду­ћи пу­тем ко­ји нам је ука­зао Све­ти Са­ва, да­нас на­сто­ји­мо да упра­во по при­ме­ру и ду­ху Све­тог Са­ве гра­ди­мо нај­бо­ље мо­гу­ће од­но­се са сви­ма и да гра­ди­мо при­ја­тељ­ство са сви­ма”, ре­као је Пор­фи­ри­је, са ко­јим се у го­во­ру сло­жио и пред­сед­ник скуп­шти­не Цр­не Го­ре Ан­дри­ја Ман­дић.

У пре­ђа­шњем кон­тек­сту, под­се­ти­мо се и ре­чи пред­сед­ни­ка Ср­би­је на про­шло­го­ди­шњој Све­то­сав­ској ака­де­ми­ји у Ско­пљу: „Нај­ва­жни­је је да ми и Ма­ке­дон­ци гра­ди­мо нај­бли­же мо­гу­ће од­но­се. Не­ма­мо бли­же. Ни­шта не тра­жи­мо, не зах­те­ва­мо, во­ли­мо бра­ћу и се­стре у Ма­ке­до­ни­ји.” Да­кле, и па­три­јарх Пор­фи­ри­је и пред­сед­ник Ву­чић на­гла­си­ли су сна­гу при­ја­тељ­ства и за­јед­ни­штва на­ших на­ро­да, го­во­ре­ћи из до­ме­на сво­јих де­лат­но­сти, ко­је ни­су упо­ре­ди­ве, те не тре­ба упо­ре­ђи­ва­ти ни њи­хов до­при­нос овој ма­ни­фе­ста­ци­ји.

Пре­ми­јер Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је Хри­сти­јан Миц­ко­ски је у свом го­во­ру на­гла­сио да ни­је мо­гу­ће го­во­ри­ти о ду­хов­ним и кул­тур­ним сим­бо­ли­ма на­ша два на­ро­да а да се не апо­стро­фи­ра­ју две ве­ли­чан­стве­не лич­но­сти: Све­ти Кли­мент Охрид­ски и Све­ти Са­ва:

„Они су сту­бо­ви на­ших на­ци­о­нал­них иден­ти­те­та, лич­но­сти чи­је на­сле­ђе пред­ста­вља те­мељ обра­зо­ва­ња, ду­хов­но­сти и кул­тур­ног ди­ја­ло­га. Све­ти Кли­мент Охрид­ски, као уче­ник Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја, не са­мо да је по­ста­вио те­ме­ље ма­ке­дон­ске пи­сме­но­сти и ду­хов­но­сти већ је ство­рио и јед­ну од нај­зна­чај­ни­јих шко­ла у исто­ри­ји – Охрид­ску књи­жев­ну шко­лу. Она је би­ла цен­тар сло­вен­ске пи­сме­но­сти, у ко­јој су на­ста­ле и штам­па­ле се књи­ге ко­је су об­је­ди­ња­ва­ле и кул­тур­но уз­ди­за­ле сло­вен­ске на­ро­де. С дру­ге стра­не, Све­ти Са­ва по­ста­вио је те­ме­ље срп­ске пра­во­слав­не цр­кве и био кључ­ни фак­тор у учвр­шћи­ва­њу срп­ског на­ци­о­нал­ног и ду­хов­ног иден­ти­те­та.”

Пу­пи­но­во зво­но сло­бо­де на Са­вин­дан, око ко­јег су се оку­пи­ли Ср­би и Ма­ке­дон­ци уз по­ча­сног кон­зу­ла Ср­би­је Фи­ле­ва, још ја­че је од­зва­ња љу­ба­вљу и ми­ром, уз при­звук упо­зо­ре­ња да се мо­ра­мо са­чу­ва­ти од гу­бит­ка хри­шћан­ског, кул­тур­ног, па и лич­ног иден­ти­те­та под прет­њом гло­ба­ли­за­ци­је и по­ли­тич­ких та­ла­са ко­ји од­но­се оба­ле си­гур­но­сти и мир­ног тла. Ми­ло­рад До­дик, пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске, на ака­де­ми­ји у Ско­пљу је је ис­та­као: „Да ни­је би­ло Све­тог Са­ве, ми би­смо дав­но из­гу­би­ли свој иден­ти­тет.”

Ми­ни­стар кул­ту­ре Ср­би­је Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић са Све­то­сав­ске ака­де­ми­је у Ско­пљу по­нео је Све­то­сав­ску по­ве­љу, ко­ју му је уру­чи­ла Срп­ска за­јед­ни­ца, а ко­ју је по­све­тио пред­сед­ни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Алек­сан­дру Ву­чи­ћу, чо­ве­ку ко­ји му је, ка­ко је ре­као, омо­гу­ћио да се бо­ри за срп­ски на­род.

До­дик: Ком­плекс у Гра­ди­ни све­до­чи­ће о стра­да­њу Ср­ба, Је­вре­ка и Ро­ма

Ми­ло­рад До­дик, пред­сед­ник РС, у из­ја­ви за „По­ли­ти­ку” по­во­дом 80 го­ди­на од осло­бо­ђе­ња Аушви­ца-Бир­ке­нау ре­као је да не сме­мо до­зво­ли­ти да нам се по­но­во до­го­де зло­чи­ни по­пут на­ци­стич­ких ко­ји су пот­по­мог­ну­ти од до­ма­ћих из­дај­ни­ка ге­но­цид­но уда­ри­ли и на срп­ски на­род. „На­ше бу­ду­ће ге­не­ра­ци­је на исто­риј­ска зло­де­ла мо­ра­мо под­се­ти­ти ра­зним обе­леж­ји­ма ка­ко би­смо има­ли све­тли­ју бу­дућ­ност и гра­ди­ли је у ми­ру и љу­ба­ви”, ре­као је До­дик, на­гла­сив­ши да је у при­пре­ми ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс у Гра­ди­ни, као и про­је­кат ко­ји тре­ба да све­до­чи о стра­да­њу Ср­ба, Је­вре­ја, Ро­ма и свих Сло­ве­на ко­ји су стра­да­ли на овом под­руч­ју.