Антић: Од 2012. изграђена 552 километра ауто-пута

У Србији је 2012. године кренуо инфраструктурни бум и од тада су изграђена 552 километра ауто-пута и брзих саобраћајница, а у току је изградња још 533 км, изјавио је директор „Коридора Србије” Александар Антић. И истакао да су изграђене саобраћајнице поправиле квалитет живота људи у местима кроз које пролазе и побољшале стање безбедности у саобраћају у нашој земљи.

Антић је за Танјуг рекао да је то велики успех за Србију, која је последњих година велико градилиште и да се нигде у региону, а можда и у највећем делу Европе, није градило толико километара ауто-путева и брзих саобраћајница, као у нашој земљи.

„Најзначајнији од тих пројеката свакако је Ауто-пут ’Милош Велики’, који је повезао Београд и Чачак, односно западну Србију и приближио нас Златибору и другим туристичким дестинацијама. С друге стране, ваља истаћи два крака на Коридору 10, јужни правац према граници са Северном Македонијом и источни према граници са Бугарском”, рекао је он.

Од новијих великих пројеката који су пуштени у саобраћај истакао је ауто-пут и брзу саобраћајницу Рума–Шабац–Лозница дужине 78 км, као и деонице ауто-пута на Моравском коридору, где је у два наврата пуштено око 58 км ауто-пута, па он сада повезује и Крушевац и Трстеник и Врњачку Бању. Као посебно успешну истакао је 2024. годину, када је завршено и у саобраћај пуштено 54,5 км брзе саобраћајнице од Шапца до Лознице, као и 30 км ауто-пута на Моравском коридору од Крушевца преко Трстеника до Врњачке Бање. „Ту је и велики број других значајних пројеката који су реализовани у претходном периоду. Можда не толико важних када је реч о километрима, али су важни са становишта укупног саобраћаја Републике Србије као што је капитално важна обилазница око Београда и ми данас имамо обилазницу која је затворена до тачке Бубањ поток. Од осталих пројеката, пре свега, желим да истакнем брзу саобраћајницу према Крагујевцу, ипсилон крак”, рекао је Антић.

Говорећи о пројектима који су у току, навео је да је у овом тренутку у току реализација 533 км, у различитим фазама изградње тако да се у наредном периоду очекује пуштање у рад нових километара брзих саобраћајница. „Ту посебно желим да истакнем два сегмента, односно два пројекта чији су суштински радови завршени прошле године, а у данима и недељама пред нама очекује се њихово пуштање у саобраћај. Један је завршетак брзе саобраћајнице од Иверка до Лајковца, односно од Лајковца до Ваљева, последњих око шест километара у зони Ваљева, као и око 33 км брзе саобраћајнице у склопу Дунавског коридора, које ћемо врло брзо пустити у саобраћај”, нагласио је Антић.

Такође, ове године се очекује пуштање у саобраћај додатних око 40 км Моравског коридора, брза саобраћајница Слепчевић–Бадовници дужине око 15 км, ауто-пут Сремска Рача – Кузмин око 18 км, као и деоница Паковраће–Пожега у дужини од 19 км.

Према његовим речима, нове саобраћајнице представљају огромну развојну шансу за Србију, јер је сваки нови километар ауто-пута или брзе саобраћајнице позивница за инвеститоре, за привреду, да се отворе нове индустријске зоне, нове фабрике и нова радна места. „Када год дође неко ко би желео да улаже и изгради неку фабрику или индустријско постројење, прво што пита је какво је снабдевање енергентима и друго, какав је пут. Ауто-путеви и брзе саобраћајнице су неопходан услов за такве пројекте и ја очекујем да ће у зони градова, поред којих пролазе ауто-путеви и брзе саобраћајнице, настати нове индустријске зоне”, истакао је он.