Сенка нестабилности над српском економијом

Померање рокова за усвајања сета предлога закона који су у скупштинској процедури и који ће мо рати да причекају због свеукупне политичке си туације и оставке премијера Милоша Вучевића­(иако влaда и даље ради у пуном капацитету), оставиће oзбиљне последице на економију и привреду земље. Влада којој је престао мандат не може да предлаже Народној скупштини законе и друге опште акте, нити да доноси прописе, изузев ако је њихово доношење у вези са законским роком или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа. Поставља се питање судбине кредита за младе, као и ратификације Споразума о слободној трговини са Египтом, предвиђене за крај фебруара. У сету предлога закона су и они који се тичу образовања, средњих и основних

Ту су закони од чијег усвајања зависе даље инвестиције у енергетски сектор. Закон о планирању и изградњи, лекс специјалис за Експо, закон о порезу на доходак грађана, закон о пољопривреди, трговини... Да је закон о зајму за младе усвојен, они би већ од марта могли да почну да добијају позајмице од банке, како је било планирано.

Све то доводи у питање да ли ћемо достићи привредни раст од око 4,2 одсто, будући да смо крајем прошле године најавили да би привреда у 2025. требало боље да ради, а грађани више да троше, као и шта ће бити са БДП-ом, али и страним директним инвестицијама, приливом пара од туриста.

Посебна пажња треба да се обрати на евентуално повећање буџетског дефицита који би могао бити виши него што је то договорено са Међународним монетарним фондом (ММФ), односно виши од три одсто БДП-а.

На све то треба додати и наставак преговора о ублажавању америчких санкција „Нафтној индустрији Србије” (НИС), за коју цури време. Јер је 27. фебруара крајњи рок до када треба да знамо да ли ћемо и како да се снабдевамо нафтом и дериватима и шта ће бити и колико у руском, а колико у српском власништву.

Иван Николић, научни сарадник Економског института у Београду, каже за „Политику” да је ситуација компликована и тренутна политичка (нестабилност) не одговара економској стабилности. Јер сваки инвеститор који хоће да улаже у неку земљу прво пита да ли је земља политички безбедна, па тек онда размисли да ли ће и колико да улаже.

– Док се не формира нова влада и док се ситуација политички не стабилизује, док посланици поново не буду у скупштини, све ће бити на чекању, а последице ће се осетити и то је неминовно – каже он.

Упитан колико би све ово могло да доведе у питање и стабилност динара на коју смо навикли, на прилив или страних директних инвестиција, каже да су биле потребне деценије да се обезбеди стабилан динар. А када је то учињено да је сада због свеопште ситуације питање дана када ће курсне листе поново бити актуелне.

– Исто тако америчке санкције НИС-у неће бити укинуте због наших проблема. Оне ће стартовати онда када је речено, а ми смо сада ограничени у доношењу неког закона који би нам можда решио овај горући проблем све и да радна група која се бави санкцијама успе да извуче нешто позитивно за нашу земљу – наглашава Николић.

Он каже да је свакако велики проблем закон о кредитима за младе, јер сада све чека. Докле, видеће се, каже, не желећи да шири немир код грађана истичући колики би и по дубини могао да буде велики ефекат оваквих околности у којима смо се нашли.

Из Министарства енергетикe на питање „Политике” да ли су оставком премијера доведени у питање даљи преговори око санкција НИС-у одговарају да раде без престанка и траже најбољу опцију у интересу државе да све што безболније прође.

Да протести дела студената и грађана и оставка премијера могу додатно да искомпликују процес преговора са свим партнерима, укључујући и руску страну, као и нову америчку администрацију, слаже се и др Михајло Рабреновић, редовни професор и оснивач Еуросфере.

– Иако влада формално-правно гледано наставља са обављањем нужних обавеза до избора нове, актуелне турбуленције могу утицати на динамику преговора, што би могло довести до одлагања или усмеравања преговора на нове услове. Сада, када су, чини се, у целини испуњени услови, свако би требало да се врати свом примарном послу, иако потпуно разумем да је много занимљивије протестовати уз блокаду, него учити. У том смислу, очекујем да ће део студената који желе да полажу испите организовати своје протесте, заједно са наставницима који желе да им држе испите, јер је право на образовање загарантовано Уставом и нико не сме остваривати своје право на протест тако што блокира друге да студирају. Ова ситуација је посебно значајна у светлу чињенице да нова влада, уколико не падну тензије у друштву, можда неће бити у могућности да брзо и адекватно одговори на евентуалне захтеве из Вашингтона, чиме се повећава ризик од додатне политичке и економске нестабилности у периоду који предстоји – каже проф. др Рабреновић.

Поред тога, истиче наш саговорник, могуће је да ће нова америчка администрација поново размотрити претходне одлуке, што отвара простор за потенцијално поновно преговарање о условима санкција. Овакав развој догађаја могао би довести до одлагања примене санкција или ревизије постојећих захтева, у зависности од стратегијских интереса САД и глобалних политичких околности и предстојећег дијалога са Русијом.

– Према сада доступним информацијама, Србија има рок до 27. фебруара 2025. године да изврши све потребне власничке и кадровске промене у НИС-у како би удовољила америчким захтевима. Овај рок указује на то да ће санкције ступити на снагу без обзира на актуелне изазове у Србији. Међутим, у овом контексту, нова влада, уколико до тада буде формирана, може покушати да води дипломатске преговоре с циљем да се измени механизам санкција или да се затражи одлагање примене санкција, али успех таквих преговора зависиће од ставова и интереса америчке администрације. Србија ће, стога, морати да пажљиво управља својим односима са САД, као и са другим међународним партнерима, када је реч о глобалном процесу преобликовања енергетске слике овог дела Европе који је интензивиран у последње две године, како би минимизирала могуће негативне последице по своје грађане, економију и јавну управу. У овом процесу, дипломатски приступ који се фокусира на заштиту државних интереса и одржавање стабилности унутрашње економије мора бити у првом плану.

На крају, интерес Србије је да, у овим изазовним временима, осигура задовољавање енергетских потреба својих грађана и привреде, што је до сада било водиља у одлукама које су доношене. Без обзира на тежину политичких и економских изазова, одговорност Владе Србије остаје да заступа своје грађане, и уколико буде потребно, да разматра све опције, укључујући и промену власничке структуре у НИС-у. Та опција, која је предвиђена одлуком Министарства финансија САД, мада екстремна, не би требало да буде искључена, уколико буде неопходно да се заштите витални интереси земље – закључује Рабреновић.