Саосећање нас чини људима

Велики сам поклоник литературе Борислава Пекића и  драму „Чаробни кофер госпође X или X + Y = 0” повезујем са његовим романом „Атлaнтида”. У њему је супротставио људе роботима, желећи да укаже да је саосећање круцијална компонента људскости. У роману је сукоб између људи и робота доведен у озбиљан проблем, а ова драма је као неки бонус: цртица из живота два робота. Они покушавају да буду људи, да осете нешто, али без успеха. То ову драму коју режирам и у којој играм чини трагикомичном.

Овако је за „Политику” казивала Катарина Жутић, глумица и редитељка која у земунском Мадлениануму поставља ово Пекићево слојевило дело, овог пута само под насловом „X + Y = 0”. Писац је у овом рукопису  за двоје глумаца отворио непресушну, интригантну тему прељубе на свој колико духовит, толико и дубоко промишљен начин. Премијера је заказана за 28. фебруар у овој кући уметности у Земуну.

Комедија „X + Y = 0” која је пре четири деценије доносила нешто футуристичко у себи данас је веома савремен комад. Катарина Жутић осим што је аутор режије тумачи и улогу Госпође X, а њен партнер је Дејан Луткић у улози Господина Y. Њих двоје на комичан и луцидан начин суочиће се са тиме како нас савремено потрошачко друштво одваја од људскости и љубави...

Пекићева прича „Чаробни кофер госпође X или X + Y = 0” настала је 1985. године, временом је добила на снази, јер је он нечим пророчким у свом бићу сагледао у ком правцу се крећу мушко-женски односи и развој људске цивилизације генерално. Шта у Пекићевом рукопису данас интригира, Катарина Жутић која је и те како пробирљива када ствара свој нови уметнички рукопис, каже:

– Причу сам фокусирала на људскости, на то колико је живот празан и бесмислен без ње. Људскост нас дефинише, иначе смо маса, има нас у много примерака и немамо идентитет. Те 1985. године почео је да се спрема распад Југославије, Пекић је већ био у Енглеској, као политички неистомишљеник тадашње власти. Међутим, данас сведочимо озбиљном недостатку саосећања у друштву и то је оно што желим да истакнем са овим комадом. Саосећање нас чини људима.

Борислав Пекић, један од најрепрезентативнијих домаћих књижевника 20. века, познат по бритком перу, не штедевши ни себе ни своје драмске карактера, колоритне судбине својих јунака исписивао је снажно, сликовито.  У којем вртлогу емоција су се заробили јунаци дела „X + Y = 0”? Да ли и због чега носе суровост свога времена?

– Они су сурови управо зато што немају емоције. Једино што осећају јесте недостатак емоције. Обоје се труде да осете нешто друго, осим те глади за сопственим идентитетом, али без емпатије немају такву могућност – наглашава наша саговорница док размишља колико је деликатно дочарати сложеност мушко-женског односа на сцени и додаје:

– Отуђеност друштва је приказана кроз однос двоје хладних људи, без идентитета, па су средства причања приче стереотипи понашања брачних парова после најмање 15 година заједничког живота. Забавно је играти те стереотипе, јер свако може да препозна ситуацију коју види. Без обзира на озбиљност поруке комада, ово је комедија и требало би да буде бизарно и смешно.

Поред тога што у овом случају режира Пекићево дело, Катарина Жутић тумачи и улогу Госпође X. Колико је деликатно наћи се у  редитељско-глумачкој улози, односно на сцени и иза ње. Да ли јој глумачко искуство помаже у редитељском искораку и обрнуто, Катарина Жутић одговарала нам је у паузи између проба:

– Моје прво занимање је глума, те сам пре свега сама са собом савладала основне смернице улоге. Док сам драматизовала текст поставила сам и смер режије, звала сјајне сараднике. Костим ради Јелена Петровић, сцену Младен Хрвановић и музику Роман Горшек. Уз такву екипу и Дејана Луткића као партнера, мислим да сам се добро организовала.