У строју падобранаца само добровољци

Ниш – На платоу испред зграде Команде 63. падобранске бригаде Војске Србије однедавно се налази импресивни Споменик падобранцу, посвећен свим генерацијама припадника ове славне јединице која обележава 80 година постојања. Попут својеврсне тријумфалне капије, низ чију ширу страну „слеће” фигура падобранца, доминира овим делом касарне у којој се налазе ови специјалци. Јединица је смештена на нишком аеродрому, тачније речено његовом војном делу чији је званични назив Војни аеродром „Наредник-пилот Михајло Петровић”.

Захваљујући великим улагањима у војску последњих година, ова јединица данас и на први поглед изгледа другачије у односу на ранији дугогодишњи период. У близини команде срећемо припаднике 63. падобранске бригаде у модерним униформама, наоружане аутоматским пушкама „скар Л” белгијске производње. Налазе се на високопроходним малим теренским возилима квадовима и у теренском возилу „тојота хилукс”, чија је поузданост и практичност проверена широм света, а која су прилагођена потребама нишких специјалаца. Колико се излази у сусрет њиховим захтевима довољно говори податак да и крагујевачка фабрика „Застава оружје” за њих развија посебну пушку у калибру 5,56 милиметара.

У згради команде бројне фотографије сведоче о прохујалим и не тако давним временима, попут оних из ратова на просторима бивше Југославије током деведесетих година. Посебно место заузима фотографија глумца Жарка Лаушевића из филма „Шмекер” из 1986. године, у коме он глуми бунтовног припадника 63. падобранске бригаде, чиме је многе из генерација тадашњих дечака мотивисао да се прикључе овој јединици. Међу њима је био и бригадни генерал Ненад Зонић, данашњи командант јединице, који нам говори о томе како изгледају свакодневица и обука војних падобранаца.

„Уобичајен радни дан у 63. падобранској бригади је интензиван и детаљно испланиран, са тежиштем на развијању физичке спремности, ватрене и тактичке оспособљености и стручне оспособљености, са циљем припреме за реаговање у различитим ситуацијама. Дан почиње физичком обуком, која обухвата вежбе издржљивости и снаге ради развијања психофизичких способности и наставља се реализацијом садржаја војно-стручне обуке у складу са важећим плановима и специфичностима јединица у саставу бригаде. Поред диверзантско-извиђачких јединица бригаду чине и јединице које се баве логистиком, телекомуникацијама, војнополицијским пословима, борбеним трагањем и спасавањем итд. Сви припадници јединице морају да обављају падобранску службу. У данима када се извршавају падобрански скокови, тежиште ја на организацији и извршењу падобранских скокова”, објашњава бригадни генерал Зонић.

Падобранска обука је интензивна и детаљно структурисана. Овај процес почиње основном обуком, која има теоретски и практични део.

„Војници уче о конструкцији и функцији падобрана, техникама скока, паковању, односно слагању падобрана и мерама безбедности и принудним процедурама. Овај део је кључан за разумевање динамике и технике падобранског скокa. У практичном делу обуке војници изводе своје прве скокове десантним падобранима ради упознавања са падобраном. Постепено прелазе на технику извршења скокова у свим временским и метео условима, са опремом и наоружањем. Реализацијом предвиђеног програма скокова војници добијају звање падобранац и стичу услове да наставе са даљим оспособљавањем за извршавање сложенијих задатака као што су извршење извиђачких, диверзантских и других задатака”, каже бригадни генерал Зонић.

Селекција старешина је строга, а њихова обука је сложенија у складу са обавезама и очекивањима од њих.

„Сви официри и подофицири који желе да служе у 63. падобранској бригади пролазе процес селекције, тј. подлежу процедури која осигурава да само најспособнији и најмотивисанији постану припадници јединице. Долазак у јединицу је искључиво на добровољној основи. Избор кандидата официра и подофицира који долазе у бригаду врши се из других јединица Војске Србије, након завршене Војне академије, као и од полазника разних специјалистичких курсева или других облика усавршавања. Кандидати из других јединица морају показати високе резултате у досадашњем раду, физичку спремност и психолошку стабилност. Пре укључења у састав јединице, кандидати пролазе кроз селективну обуку, која обухвата основну падобранску обуку, обуку  на терену у посебним условима, ватрену обуку, рад са експлозивима и тактичку обуку специјалних дејстава. Извођење овакве обуке реализују искусни инструктори из јединице, официри или подофицири, који прате развој кандидата, процењују њихове способности и дају мишљење о кандидатима након завршене обуке. Процес оцењивања укључује симулирање реалних борбених сценарија, у којима се проверава способност за тимски рад и издржљивост. По успешном завршетку обуке, официри и подофицири се распоређују у одређене тимове, у зависности од њихових процењених квалитета и способности (снајперисти, извиђачи, логистика). Овакав процес селекције обезбеђује највиши ниво професионализма припадника јединице, што је кључно за успешну реализацију додељених задатака у савременим условима”, истиче бригадни генерал Зонић.

антерфилеи

Савремено оружје и возила

Ови специјалци, а тај појам је заправо много шири од оног војни падобранци који могу бити и пешадија обучена за ваздушне десанте, обављају читаву лепезу задатака као и њихове колеге у свету са којима редовно сарађују. Опремљени су најсавременијим наоружањем као што су пушке и аутомати „хеклер унд кох”, „скар Л”, фамилија домаћих аутоматских пушака од М-70 па надаље, снајперске пушке ТРГ и друге, оптичким и средствима за ноћно осматрање. Користе оклопна возила „милош” и „хамви”, као и „квадове” и теренце „тојота хилукс”. Искачу над Прокупљем, доскок у Нишу

Припадници 63. падобранске бригаде користе десантне и вешенаменске падобране чешке и америчке производње. Падобрани типа „крило” омогућавају им дуге прелете, што је идеално за неке специјалне задатке, на пример искакали су изнад Прокупља а слетали у своју базу у Нишу, што је око 27 километара лета. Десантни падобрани служе за што брже спуштање на земљу, како би се избегло дејство непријатеља. Искаче се и са свега двеста метара висине, мало је времена за отварање падобрана, што захтева посебну вештину и концентрацију.