Укидамо листе чекања

Листе чекања за коронарографију, процедуру која се користи за дијагностику коронарне болести срца, укинуте су, више се не чека за операције катаракте и снимања на скенеру, а ради се на томе да до краја ове године не буде чекања ни на друге процедуре за које оне сада постоје, истакао је у разговору за „Политику” професор др Небојша Тасић, кардиолог и саветник министра здравља.

– Добром организацијом и, пре свега, великим трудом свих лекара у ангио-салама болница, сада више нема листи чекања за људе којима је потребна коронарографија, коју пацијенти сада могу обавити у надлежним установама највише за 30 дана. То је важно зато што су кардиоваскуларне болести водећи „убица” у Србији. Сваки други становник Србије умире од ових обољења, а коронарографија је инвазивна процедура којом се дијагностикује проблем који се одмах решава, спречава се срчани инфаркт и људи се излече на време. Коронарографија се не ради са улице. Потребна је припрема. Коме је индикована процедура и пацијент који је припремљен за њу може обавити ту процедуру до 30 дана у надлежним здравственим установама. Један од историјских успеха Министарства здравља са др Златибором Лончаром на челу је управо организација укидања листа чекања, не само за коронарографију, већ и за скенере и за катаракту. Много развијеније земље, много богатије државе нису својом организацијом успеле да у суштини сведу листе чекања до 30 дана. Сада контролне прегледе на скенеру и магнетној резонанци заказујемо по потреби и према индикацијама – додaје др Тасић.

А шта је са другим листама чекања, пре свега за снимање на магнетној резонанци и за уградњу вештачког кука и колена?

Убрзано радимо на томе. У последња четири месеца значајно је смањен број људи који чекају на преглед на магнетној резонанци. За то снимање као и за операцију уградње вештачког кука и колена очекујемо да неће бити чекања током ове године, иако је за то постављен рок до краја следеће године. Мислим да ћемо до краја ове године добрим радом успети да сведемо ове листе чекања на апсолутни минимум.

Да ли здравствене установе имају довољно капацитета да убрзано раде како би их елиминисале?

У здравственим установама Републике Србије постоји едукован и стручни кадар који све ове процедуре може обављати на високо квалитетан начин. Једина препрека која постоји је велики број пацијената са овим проблемом, која се најбоље види управо у ове две листе чекања које се решавају, а то су операције кука и колена. Просто је потребно време да се оне рашчисте, и поред потребног броја операционих сала и лекара који то раде. Исто важи и за магнетну резонанцу, а проблеми са којима се здравствене установе суочавају су разноврсни. Ту и тамо дође до неких техничких проблема, али оно што је много важније јесте да постоји, с једне стране, добра организација од стране Министарства здравља и добра координација, а с друге стране, мотивисани медицински радници, лекари, сви који су укључени у те тимове који се баве смањењем листи чекања.

Ако медицински тимови раде викендом или ван радног времена додатне операције или прегледе, хоће ли добити новчану надокнаду за то?

То ће им бити плаћено.

Да ли сте упућени да су неки пацијенти на уградњу вештачког колена чекали по десет година? То једноставно није нормално…

Апсолутно се слажем са вама. Али Министарство здравља предвођено министром Златибором Лончаром апсолутно је дало свој максимум једном фантастичном организацијом и координацијом државних установа да у наредном периоду то не буде случај. Оно што бих хтео да истакнем je да ћемо решавати не само ове листе чекања него да ћемо се у народном периоду позабавити и неким другим листама чекања, о чему ће јавност благовремено бити обавештена.

Претпостављам да ћете радити на томе да се мање чека можда и за специјалистичке прегледе код ендокринолога, гастроентеролога, неуролога, до којих је тешко доћи у кратком временском периоду?

Да, али то варира од града до града, од установе до установе и за то је само потребна боља организација локалних здравствених установа. Министарство здравља ће се такође потрудити да и у том погледу да свој максимум, да би се на поједине специјалистичке прегледе и дијагностичке процедуре мање чекало.

Рекли сте да су кардиоваскуларне болести „убица број 1” у Србији. Од њих дневно умре 150 људи, то јест око 53.000 годишње. Ви имате став да би чак 80 одсто смрти због болести срца могло да буде спречено. Како?

Када сте у потпуности здрави и имате факторе ризика који ће накнадно у вашем животу довести до инфаркта, али се не обазирете на то онда је проблем. А баш када сте млади и здрави морате о томе да мислите. Ту су фактори ризика који су опасни, као што су повишен крвни притисак, повишене масноће у крви, повишен шећер, пушење, физичка неактивност, стрес… То су фактори којима се ми не бавимо током живота. И мислимо да када смо млади да нас младост штити од кардиоваскуларне болести, заборављајући да се ти фактори ризика кумулирају и да штете нашим органима током низа година. Једино ако их идентификујемо на време у младости и кренемо да их редукујемо, њима се озбиљно бавимо, чак и ако сте потпуно здрави и без симптома, можемо да постигнемо циљ. То је персонализована и мултидисциплинарна превенција која је у целом свету једини начин да смањимо број оболелих и умрлих од кардиоваскуларних болести, зато што је све друго само покушај да спасимо људски живот који је до тада био оптерећен тим факторима ризика. Ту пре свега мислим на ангио-сале, кардиохируршке сале... Једини начин да здрави људи доживе дубоку старост јесте да се правовремено јаве на превентивни преглед и коригују те проблеме што пре у свом животу.

Дакле, ваш став јесте да се коригују проблеми у младости, јер само онда може да се доживи дубока старост. Шта то значи за грађане? Са колико година заправо треба почети са превентивним прегледима?

Наш фокус ће ове године бити стављен на радно способно становништво. Кад кажем радно способно, мислим на комплетно одрасло становништво, не желећи да ограничавам број година, али то су људи старији од 20 година. Данас знамо да од 20 година па до дубоке старости свака узрасна категорија захтева превентивни преглед да би се на време идентификовали проблеми. Зашто је то тако? Зато што, нажалост, код младих људи смо уочили разне проблеме, на пример, неку урођену дислипидемију и повишен крвни притисак. Затим, млади људи су изложени и другим факторима ризика, попут гојазности, физичке неактивности, пушењу, стресу. Све се то може кориговати и организам вратити у неко нормално функционисање. Много је боље да се пацијенти саветују са лекарима за те ствари него да читају свашта на интернету, где се често дају непоуздане и несигурне информације.

Да ли због таквих непоузданих информација људи купују велики број препарата који узимају „на своју руку”?

Да, велики број људи узима разне витамине и препарате самоиницијативно, што није добро. То је јако чест случај. Морамо упозорити јавност Србије да не иду код особа које нису лекари. Најважније је да користе услуге здравственог система.

Осим срчаних, имамо епидемију и онколошких болести. У Србији годишње око 40.000 људи оболи, а 20.000 изгуби живот због малигних обољења. А налазимо се на другом месту у Европи управо по смртности од тих болести. Зашто?

Мислим да је једним делом то зато јер се пацијенти, нажалост, касно јављају лекару, занемарују себе, своје здравље и симптоме. Србија има капацитет да одмах одговори изазовима када је човек оболео. У том смислу имамо заиста добру дијагностику. Уз касно јављање лекару иде и опште занемаривање значаја фактора ризика. Типичан пример су пушачи који по сазнању да имају карцином плућа настављају да пуше, просто не обазирући се на тежину обољења и проблеме. Здравствена свест нашег народа заиста захтева озбиљну промену и на ово чему морамо радити. Потпуно је невероватно да у овим околностима људи не разумеју шта је то што је добро за њихово здравље, а шта је лоше. Редукција фактора ризика значајно помаже не само кардиоваскуларним, већ и онколошким обољењима.

Тачно је да имамо епидемију и онколошких обољења, односно ми то зовемо хроничних незаразних болести. Хроничне незаразне болести су у фокусу активности пре свега Светске здравствене организације и Министарства здравља. Зато желимо, сем превенције кардиоваскуларних, да посебну пажњу посветимо скринингу, јер раним откривањем рака дојке, простате, грлића материце, дебелог црева и плућа, можемо значајно повећати проценат преживљавања ових болесника, а редукцијом фактора ризика смањити број људи који су оболели од рака. И једна и друга стратегија спадају у стратегију очувања здравља, у стратегију превенције хроничних незаразних болести, што је данас основни задатак сваке државе зато што су то водећи узроци смртности.

Али сматрате ли да можда треба мењати тренутни начин организације скрининга за малигне болести, јер се дешава да се на позив не одазове ни 30 одсто људи?

Уз помоћ медија морамо мењати и едуковати становништво и објаснити колики је то проблем, не само наше државе и оних у окружењу већ и западних земаља. Чињеница је да се људи недовољно баве својим здрављем. А с друге стране, болестан човек се само бави својим здрављем. Ако подигнемо свест становништва о томе колико је битно да се баве здрављем, добијате и одговор на ваше питање. Морамо повећати проценат обухвата скринингом. Циљ је да проценат обухвата превентивним прегледима повећамо за преко 90 одсто, а то важи и за скрининге. За почетак све вулнерабилне особе морамо анимирати да обаве прегледе. То су, на пример, особе преко 50 година, пушачи, они са одређеним породичним наслеђем, али генерално задатак државе јесте да заиста што више људи обухвати скринингом, што се наравно постиже на више начина, за почетак бављењем здрављем и концептом очувања здравља на свим нивоима, и у школама, и у медијима да људи обаве преглед.

Међутим, није све ни до грађана, јер некада људи оду у дом здравља са жељом да обаве прегледе, али их лекари врате, јер су велике гужве, па они одустану.

Не искључујем да се и то дешава, али мислим да је то веома ретко. Оно што знам јесте да је здравствени систем подешен тако да може да пружи услугу свакоме коме је потребна. А постоје ситуације у којима је превентива запостављена због великог оптерећења примарне здравствене заштите другим проблемима као што су сезона грипа или слично. Мислим да треба радити на томе да се у примарној здравственој заштити повећа обим превентивних прегледа и скрининга јер је то оно што заиста чува здравље популације.

Лечење као у развијеним земљама

Да ли се по вашем мишљењу грађани Србије лече по свим стандардима као у развијеним европским земљама?

Апсолутно! То је оно што хоћу да подвучем и да ставим четири знака узвика. И кадровски и технички имамо здравствене услове да у установама могу да се пруже идентичне здравствене услуге као у најразвијенијим земљама света.

Срце воли шетњу, неслану храну и љубав

Шта највише прија да бисмо имали „здраво” срце?

Срце воли шетњу. Срце воли просторије без дуванског дима. Срце воли свеж ваздух, добар ваздух, квалитетан ваздух. Срце воли љубав, позитивне емоције, антистрес. Срце воли неслану храну. То су неке ствари које су по мени најважније. Битно је да људи који су потпуно здрави и без симптома иду на превентивни преглед како би се на време увидело да ли имају проблем са срцем.

А како да знамо да ли је угрожен рад овог органа?

Различити су симптоми који указују на срчану болест. Главобоља и вртоглавица може бити последица високог притиска, а не промена у мозгу. Исто тако малаксалост и замор могу бити срчани симптоми, али се јављају и код других обољења. Сама симптоматологија не мора увек указати на типичан проблем одређеног система, зато је битно јавити се стручњаку, посебно при појави неких озбиљних симптома који дуже трају, типа бола у грудима, замора, малаксалости, вртоглавице, главобоље, а онда ће лекар утврдити о чему се тачно ради.