Свемирски отпад прети Земљанима

Специјално за „Политику”

Најроби – После рушења огромног металног прстена тешког више од пола тоне у Кенији, у близини Најробија, појавиле су се разне теорије о његовом пореклу. Са милионима комада свемирског отпада који круже у орбити око Земље, овај инцидент покренуо је питања о безбедности на планети Земљи.

Велики метални прстен који је неочекивано пао са неба на село Мукуку у поље само неверовантном срећом није убио никога. Овај инцидент пада свемирског отпада на насељену област неке државе привукао је пажњу светских медија и покренуо разговоре на највишем светском нивоу о свемирском отпаду.

Од надлежних су тражени одговори ко је одговоран и шта је уопште то што се срушило на земљу у атару села Мукуку – да ли је у питању део авиона, комад сателита или можда чак део неког неидентификованог летећег објекта. Локалне власти су брзо оградиле подручје како би осигурале безбедност становника од овог неидентификованог објекта. Кенијска свемирска агенција (КСА) одмах се укључила у истрагу како би утврдила са чим имају посла. Након детаљне анализе олупине, КСА је закључила да је у питању сепарациони прстен свемирске летелице. Назвали су га „изолованим случајем”, напомињући да су ови делови обично дизајнирани да изгоре приликом поновног уласка у атмосферу или да слете далеко од насељених места. Кенијске власти су најавиле да ће детаљније истражити како је дошло до овог пропуста и како се може спречити да се овако нешто понови. Ипак, још нису успели да утврде о чијој се свемирској летелици ради.

Овај догађај наглашава већи глобални проблем са којим се суочавамо: проблем свемирског отпада. Свемирске мисије често остављају за собом разне остаткe – од ситних комадића боје до огромних ракетних сегменатa – који могу представљати ризик не само за активне сателите и свемирске станице већ и за људе на Земљи. НАСА процењује да милиони комада отпада круже око наше планете, а око 27.000 објеката је довољно велико да се може пратити.

Свемирски отпад може остати у орбити годинама пре него што се коначно врати на Земљу. У јуну прошле године породица са Флориде тужила је америчку свемирску агенцију НАСА јер су им остаци батерија са Међународне свемирске станице пали на кућу и оштетили кров.Овакви инциденти потврђују растућу претњу и показују зашто је неопходна међународна сарадња.

Неки од предложених начина решавања овог проблема су развој „чистијих” сателита који могу прикупљати постојећи отпад, коришћење пасивних система за безбедно „деорбитовање” старих сателита и развој материјала који могу боље издржати сударе.

Комитет Уједињених нација за мирољубиву употребу свемира посебну пажњу посвећује питању спречавања и минимизирања стварања свемирског отпада. Сваке године, државе и организације размењују информације о својим истраживањима свемирског отпада у Научно-техничком подсавету комитета. Један од значајних резултата тих дискусија јесте сет смерница за ублажавање проблема свемирског отпада, које је Генерална скупштина одобрила 2007. године. Поред научних истраживања, национални и међународни правни аспекти мера за ублажавање свемирског отпада разматрају се у Правном подсавету. Ради подршке овим дискусијама, Канцеларија УН за свемирска питања (УНООСА) саставила је збирку стандарда за ублажавање свемирског отпада, која је, на захтев држава, јавно доступна путем веб-сајта УНООСА. Поред актуелних научних и правних дискусија, опоравак и враћање свемирског отпада представљају централни део Споразума о спасавању из 1968. године. Овај уговор захтева од држава потписница да врате сваки „страни” свемирски објекат откривен на њиховој територији његовом власнику и да о томе обавесте генералног секретара УН. УНООСА одржава списак таквих обавештења.

Директорка Aгенције УН за свемирски отпад УНООСА, основане 1958. са седиштем у Бечу, Арти Хола Маини, која je задужена за управљање и администрацију, није коментарисала догађај у Кенији, док се не заврши локална истрага Државне агенције за свемир у Кенији.

„Потребна су нам обавезујућа и јасна светска правила која ће осигурати да истраживање свемира остане безбедно и одрживо за будуће генерације. Размишљајући о ономе што се догодило у Кенији, подсећамо се заједничке одговорности да технолошке напретке користимо мудро и одрживо” поручила је Маинијева.