Жао ми народа

„Доста пљачке, доста са корупцијом“ рече таксиста који је годинама пљачкао људе, нарочито странце, наплаћујући вожњу аутомобилом више него што неке компаније наплаћују лет.

„Студенти су наше светло на крају тунела, плачем гледајући како марширају до Новог Сада“, рече мајстор који ми је монтажу климе наплатио 20 хиљада, што не могу да докажем јер ми није издао рачун.

Канула ми је на ошишану главу и суза фризерке која наплаћује 1000 динара свој петоминутни рад, којој је доста зулума, а њен комшија, који лименку пива наплаћује 200 динара, пљескавицу 500, сложио се, уз речи „мени је добро, жао ми народа“. Углавном је свима жао неког другог, такав смо народ, емпатија нам је у генима. Видим касније да је на једном од новосадских мостова организовано масовно шишање и то бесплатно.

„Студенти су наше најплавље море“, рекао је један забављач, који је заборавио да ми немамо море, али он зато има некретнину на хрватском приморју, па му се помешало. И њему добро иде, али жао му народа. Тај забављач и онај други, у слободној Србији би коначно могли да у својој емисији вређају и самог председника те слободне Србије.

Сви заједно су ускликнули да се осећа мирис слободе, а у ваздуху се ипак осећао мирис прасетине, јер је неко жалећи за једном недужном животињом, псом Доном, другу недужну животињу натакао на ражањ и испекао, како би послужио нове Солунце.

Охрабрили су студенте, приписали им митске моћи и заслуге, упоредили их са јунацима из Првог светског рата. Шлихтање студентима постало је „мејнстрим“, научите ви нас, држите нам час, будите ви нама очеви, ми ћемо вама бити деца. Ћерке почеле мајкама да објашњавају како изгледа порођај.

Психолози објашњавају како сви треба да плачемо и да будемо одушевљени библијским просветљењем које тренутно проживљавамо.

На новосадском комеморативном скупу исти забављачи као ономад на скупу „Србија против насиља“. Била је то, као и данас, серија аполитичних скупова, која је резултирала регистрацијом удружења са истим називом, у једној шабачкој кафани.

Ненадлежан си, ти такође, сви сте ненадлежни, бесно узвикују нови Солунци! Како ћемо изађи из друштвене и политичке кризе? Има ли неко решење? Има – ПроГлас.

ПроГлас ћемо прогласити надлежним, а они кажу ни нова влада ни избори. „Ускоро излазимо са моделом за мирну политичку транзицију друштва“, поручују из ове неполитичке организације забринутих и добронамерних, неукаљаних људи. Ето решења! Политиком ће се бавити људи који немају везе са политиком, нити их занима.

„Нисам дошао овде да вам држим говоре“, рече глумац, редитељ, сценариста, продуцент, неполитичар, активиста и изнад свега добронамерник са чела ПроГласа. Потом је одржао говор.