Милошевићеви тајкуни могу да одахну

Средства која су на сумњив начин стекли оптужени припадници друмске, саобраћајне, стечајне и царинске мафије, за које се процењује да су државу оштетили за 70 милиона евра, већ би била "замрзнута" да је парламент Србије усвојио закон о заплени средстава стечених извршењем кривичних дела. И не само то. Уколико буду осуђени, у државну касу могла би да се слије и сва имовина за коју не би успели да докажу законско порекло.Управо због непостојања овог закона, припадници "стечајне мафије" су на суђењу сви одреда изјављивали да од некретнина поседују само по стан или аутомобил, док су неки чак тврдили да их издржавају родитељи, јер су без посла. Мада је суд донео решење о блокади банковних рачуна оптужених, сума на већини од њих била је симболична. Мафија, која ради као предузеће, брзо проналази нове менаџере прљавог капитала.

Представници странке Г17 плус представили су прошлог викенда Нацрт предлога закона о заплени имовине стечене криминалом и корупцијом, који ће током новембра упутити у скупштинску процедуру. Жељко Ивањи, шеф Антикорупцијског тима Г17 плус, рекао је за "Политику" да је суштина овог закона одузимање имовине особама које су имовину стекле кривичним делом, као и формирање агенције за борбу против корупције, која ће истраживати порекло имовине, покретати поступак за њено одузимање и управљати одузетом имовином.
– Агенција би могла сама да затражи проверу имовине одређене особе, или ће то чинити на основу одлуке суда. Поступак за трајно одузимање имовине може се покренути само против особе која је правоснажно осуђена, али се и у току самог поступка привремено одузима имовина за коју се сумња да је стечена кривичним делом – рекао је Ивањи. Он је казао и да је предвиђено да агенција у своју надлежност добије и одређена полицијска овлашћења да би провера порекла имовине била ефикасно извршена.

– Знамо да, на пример, Легија има куће, новац, ма шта све нема. Предлогом овог закона, испитивањем порекла имовине би били обухваћени и његови сродници и сва повезана лица на која се води спорна имовина – казао је Ивањи. Наш саговорник је истакао да је у предлогу овог закона "хит" одредба да ће се провера порекла имовине обављати без временског ограничења.

– То би значило и да ће сви који су се у Србији током деведесетих година обогатили на нелегалан начин морати да докажу порекло своје имовине, иначе ће она бити одузета – рекао је Ивањи. На питање зашто се о потреби доношења закона о одузимању имовине криминалаца годинама уназад по правилу говори само у изборним кампањама, Ивањи је одговорио да Г17 плус јесте указивала на овај проблем у кампањи пред изборе јануара ове године, али зато данас "нуди конкретан предлог овог закона".

Након што је овај проблем доспео у жижу јавности после појављивања осуђиваних наркодилера на аукцијама на којима су приватизована српска предузећа, специјални тужилац за организовани криминал упутио је прошле године иницијативу за доношење закона о одузимању имовине стечене криминалом. Поводом предлога Г17 плус, саопштењем се огласило и министарство правде Владе Србије. "Израда Закона о одузимању имовине стечене извршењем кривичних дела започела је још у септембру. Радна група би радну верзију овог закона требало да заврши до 20. децембра, када ће бити организована јавна расправа", кажу у министарству правде.

Томо Зорић, портпарол специјалног тужилаштва за организовани криминал, рекао је за "Политику" да постојећа законска решења у Србији нису довољна за ефикасну борбу против криминала.

– Уколико ухватите дилера наркотика и утврдите да је извршењем кривичног дела стекао имовину од 200.000 евра, можете му управо толико и одузети. Са друге стране, његова имовина може вредети и 20 милиона евра, али не може бити предмет испитивања суда, без обзира на то како је стечена – казао је Зорић. Према његовим речима, доношењем овог закона у српско законодавство уградиће се два нова механизма.

– То је пре свега несразмера између процењене имовине и пријављених прихода. Са друге стране, терет доказивања порекла имовине биће на осумњиченом – рекао је Зорић.
Према његовим речима, провераваће се да ли одређена особа има концесије, одобрења за изградњу, за трговину, кредите, бенефициране зајмове. Провераваће се и имовина његове жене, деце и лица која су са осумњиченим живела у породичном домаћинству у последњих пет година. Под лупом ће се наћи и фирме, корпорације и холдинзи који се воде на осумњиченог и чланове његове породице, али и сви поравни субјекти који су у вези са имовином осумњиченог и његовим пословним активностима.

– Када се све то обави, осумњичени се позива и каже му се: Господине, ваша имовина је толика, а ваши приходи оволики. Да ли можете да објасните разлику између прихода и имовине? Уколико може да докаже да ју је стекао легално, имовина остаје његова. Ако не може, све се најпре привремено конфискује, а када се донесе пресуда, имовина се трајно одузима и пласира у државни буџет – каже Зорић.

Пракса развијених земаља је да се порекло имовине испитује неколико година уназад. У Великој Британији тај рок је шест година када су у питању оптужени за кривична дела трговине дрогом, а у Белгији пет година. Горан Илић, професор београдског Правног факултета и члан радне групе министарства правде која израђује нацрт овог закона, каже да се доказивање порекла имовине не може односити на неограничени временски период.

– У свету нема примера да се испитивање порекла имовине обавља без временског ограничења, што практично није ни могуће. Рок мора бити одређен – сматра Илић. Према његовим речима, радна група за израду овог закона вероватно ће, узимајући у обзир светска искуства, предложити да се испитује имовина стечена за последњих пет година. Предлог ће у децембру ићи на јавну расправу, па ако не буде одлучено да тај период буде дужи, вероватно ће се остати код рока од пет година.

Будући да ће закон о одузимању имовине криминалаца моћи да се примењује само на особе против којих се води кривични поступак, а не на све српске бизнисмене за које се, за сада, само сумња да су своје данашње пословне империје створили за време Милошевићевог режима на шверцу нафте, цигарета, оружја, па и дроге, постоји оправдана бојазан да ће појединци опет измаћи правди. Према речима професора Илића, тајкунима насталим деведесетих година мораће да се баве порески органи.

– Имовину особа које су се обогатиле на сумњив начин, а не потпадају под одредбе овог закона, требало би да испита Пореска управа. Из управе смо већ имали најаве да ће доћи до унакрсног испитивања порекла имовине тајкуна, што је било прилично медијски пропраћено. Не знам докле се са тим стигло у пракси – рекао је Илић.

--------------------------------------------------------------------------

Италија као узор

Конфискована имовина Италијанима служи за борбу против мафије, у друштвене сврхе и као помоћ сиромашнима. Заплењене глисере или аутомобиле неретко користи полиција или обална стража, док се заплењене зграде користе као школе и факултети.

– Заплењују се хектари винограда, хотели, фабрике, новац. Практично све за шта се не докаже порекло – рекао је Томо Зорић.

Италијански Тореов закон усвојен је 13. септембра 1982. године и сматра се једним од најоштријих закона донетих у борби против мафије. Његовог предлагача председника Комунистичке партије Италије Пија Тореа исте године ликвидирала је Коза ностра.
Марко Албуновић

--------------------------------------------------------------------------

Где је нестала имовина "земунског клана"

Иако се у оквиру акције "Сабља" формално водила истрага о томе шта је с новцем који су вође "земунског клана" зарадиле нелегалном трговином, тај новац никада није пронађен. Влада Србије тада је саопштила да се богатство тог клана, стечено прометом кокаина и хероина, мери стотинама милиона евра. Такође, саопштено је да су вође тог клана уочи хапшења у Паризу у мају 2001, према проценама француске полиције, дневно знале да потроше и више од 50.000 долара. Јавности, међутим, до сада нису пружене информације о томе докле је стигла истрага чији је циљ проналажење новца "земунског клана".

Капитал од продаје дроге и осталих криминалних радњи био је видљив на примеру кућа у власништву, чије се површине мере хиљадама квадрата (само тржни центар и куће Душана Спасојевића у Шилеровој улици у Земуну процењене су на два и по милиона евра), возне паркове у вредности од више стотина хиљада евра и друга имовина. Претпоставља се да је већи део новца завршио на рачунима у иностранству или је инвестиран на страна тржишта, а не може се искључити могућност ни да су паре легализоване кроз домаћу приватизацију.

Душан Михајловић је недавно у једном фељтону писао да му је Душан Спасојевић после отмице Милорада Мишковића, власника "Делте", нудио да му достави или лично покаже рачуне које има у банкама широм света.

– Кад министар полиције види које стотине милиона марака ја као бизнисмен имам на тим рачунима, он ће одмах схватити да немам разлога да неког тамо Мишковића отимам због седам и по милиона марака – поручио је Душан Спасојевић Душану Михајловићу, који је касније написао да се каје што то није прихватио и лично се уверио у причу о милионима у швајцарским и другим светским банкама. Тако бисмо барем знали где је данас новац клана и највећег српског наркодилера Спасојевића.
Д. Т.