Може ли Европска унија да одбрани Гренланд

Већина западних лидера говорила је да је то само једна неопрезна предизборна изјава, а испоставило се да се Доналд Трамп нимало није шалио када је рекао да ће припојити Гренланд Сједињеним Америчким Државама.

Државни секретар Марко Рубио изјавио је да Трампово интересовање за куповину Гренланда „није шала", додајући да би припајање Гренланда било у интересу Америке и да ово питање треба решити.

„Ово није шала и није реч само о стицању земље само да би се стекла земља. Ово је у нашем националном интересу и то треба да се реши", рекао је Рубио.

Амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је данас да интерес председника САД Доналда Трампа за куповину Гренланда "није шала", додајући да би припајање Гренланда било у интересу Америке и да ово питање треба решити.

Европљани добро знају шта значе претње да ће се заузети територија неке европске земље. Русија је у више наврата претила источноевропским земљама, а напала је Грузију 2008. и Украјину пре три године.

Ипак, како оцењује колумниста британског „Гардијана“ сада су Европљани запањени зато што таква претња долази од њиховог највећег савезника. Међутим, реакција на Трампове претње је слаба и пригушена.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста, громогласно ћуте, нису ништа рекли.

Француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц, који су у почетку нешто и говорили сада су се прикључили колективној тишини. Шта се то дешава са Европском унијом?

У позадини ривалства великих сила и климатских промена које отварају морске путеве на Арктику, расте апетит Вашингтона за Гренландом богатим ресурсима. Истовремено, однос између Данске и  Гренланда је сложен, поготово од када су на острву почеле приче о независности.

Иако резултати недавне анкете објављене у гренландским новинама откривају да 85 одсто Гренланђана не жели да се придружи САД, Данска се плаши да би то могло да се промени кад Вашингтон појача притисак.

Чини се да су и ћутање јавности и рад иза кулиса координисани, а Фредериксен се последњих дана састао са лидерима Норвешке, Шведске, Финске, Немачке, Француске и генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом. Сарадња између ЕУ и Гренланда се такође интензивира по питањима као што су енергија и критичне сировине.

Ћутање Европе о Гренланду може да се тумачи и као тактика да се превише не таласа и не изазивају трансатлантске ескалације, дајући простор званичницима да их тихо ублаже и ублаже претњу.

Осим тога Европљани имају већу рибу да прже са Вашингтоном. Они морају да се убеде Трампа да Америка настави ангажовање  по питању европске војне безбедности, почевши од Украјине.

Европски лидери желе и да одврате америчког председника од покретања трговинског рата. По свему судећи европско ћутање о Гренланду је изгледа да није на врху листе приоритета.

Европљани се такође држе уверења да ће олуја проћи. Чекају да Трампова претња Европи нестане или да се његова пажња преусмери на друго место.

Другим речима, суочена са још једном озбиљном кризом, Европа убеђује себе да ће све бити у реду. Само још не знају шта ће бити када сви схвате да се Трамп не мало не шали.