Објављена „Енциклопедија српске дијаспоре”

Писац и новинар Марко Лопушина изјавио је данас да је круна његовог посла тротомна „Енциклопедија српске дијаспоре”, коју је објавио Службени гласник. На промоцији у испуњеној књижари „Геца Кон”, Лопушина је рекао да је енциклопедијом желео да сачува од заборава „Србе, борце за национални идентитет, традицију и институције”, пре свега Српску православну цркву (СПЦ).

Лопушина се присетио како се крајем седамдесетих година у Штугарту први пут суочио са нашим гастарбајтерима и политичком емиграцијом, и да се тада зарекао да ћа писати о Србима и њиховом животу у туђини. „За четири деценије сам остварио своју мисију и постао сам човек који је ујединио Србе”, навео је Лопушина.

Говорећи о књигама енциклопедије „Срби у прекоморским землјама” (2016), „Срби у европским землјама” (2021) и „Срби у балканским землјама” (2024), Лопушина је навео да данас има 2,5 милиона Срба у 159 држава. „То је друга Србија, често богатија и успешнија него наша матица. Тамо имамо 50.000 уважених интелектуалаца и 20 светских шампиона”, оценио је Лопушина, преноси Танјуг.

Према његовим речима, трећа, завршна књига енциклопедије говори да су Србији били браниоци, заштитници Европе од Турске империје. „Нама су Аусто-Угари признали статус бранилаца. Захваљујући СПЦ смо добили државност и школе, али не и статус националне мањине у Аустрији, ту је превагнуо неки политички фактор”, рекао је Лопушина. Нагласивши да је увек Србе у матичним земљама и у расејању сматрао једним националним бићем, са једном културом и идентитетом, Лопушина је додао да га је увек вређало што „мајка Србија није увек имала материњски односила према исељеном народу”.

„Често је умела да буде и маћеха. Наши људи су тамо пођеднако срећни кад кажу Србија и већина њих пати што нису у Србији, сви желе да се врате једног дана”, навео је Лопушина.

Председник Матице српске и професор Филозофског факултета у Новом Саду Драган Станић је истакао да је Лопушина пример како из новинарског еснафа долазе људи који раде капитална дела у српској култури.

Лопушина је се у „Енциклопедији српске дијаспоре” се позабавио српским исељеништвом, што је за Станића „тема која је бескрајно драгоцена”.

„Ово што Лопушина ради је осветљавање целокупног искуства које помаже да се наше исељеништво интегрише у заједницу овде”, нагласио је Станић.

Према његовим речима, од личности је Лопушина укључио у енциклопедију, различите по профилу и идеолошком опредељњу, ту су знаменити градоначелник Сент Андреје Евгеније Думча и епископ Данило Крстић.

Према његовим речима, „Енциклопедија српске дијаспоре” доноси приче о Чакову, данас у Румунији, где је кућа Доситеја Обрадовића, као и о породици Текелија или о манастиру Хиландар.

Станић је подсетио да Матица српска припрема „Српску енциклопедију”, са Заводом за уџбенике и Српском академијом наука и уметности, „под тешким условима”, уз повремене финансијске ињекције.

Иако су „проблеми врло велики”, Станић је оценио да „Господ неће дати да 'Српска енциклопедија' буде уништена”.

„Енциклопедије нас конституишу, као ово што је Марко урадио, и показују где су Срби, куда су отишли и шта је са њима било касније”, нагласио је Станић.

Професорка Географског факултета у Београду Даница Шантић је рекла да су много научили од Лопушине, односно да многи научни радови наводе његова дела као библиографске одреднице.

Шантић је додала да је рад Лопушине „јако важан јер немамо званичне податке о нашим људима у иностранству”, а потребно је о томе направити базе података и повезати се са нашим људима у иностранству.

 Према њеним речима, књиге „Енциклопедије српске дијаспоре” пружају богату грађу са пуно одредница, и представљају „ново поглавље у изучавању наше дијаспоре”.

Професорка српског језика у Бечу и председница Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић” Светлана Матић је упозорила да је потребан систематски приступ како би се за многобројну српску дијаспору утврдило тачно где живи и колико је има.

„Захваљујући Лопушини, који је најбољи пзнавалац српске дијаспоре и ослушкује наше жеље, потребе, хтења и проблеме, Србија може да се упозна са нама који смо дужи временски период ван матице”, нагласила је Матић. Према њеним речима, „Енциклопедија српске дијаспоре” је значајно дело, а Лопушина „свима у расејању даје смернице”.