Ђукановић: Преживели смо и теже

Подгорица – Главу горе, преживели смо и тежа времена у којима је привредни систем изградио одређени имунитет. Нема места опуштености, јер смо претходних година били мало опуштенији него што је то рационално – рекао је недавно председник Владе Црне Горе Мило Ђукановић привредницима у Скупштини Привредне коморе.

Насупрот премијеру, из Уније послодаваца је саопштено да ће „црногорски послодавци бити приморани да отпуштају раднике или смање њихове зараде уколико се држава конкретним мерама не укључи у решавање економске кризе која се на Црну Гору прелива са глобалног нивоа”.
Министар финансија Игор Лукшић рекао је да је влада предвидела одређене мере у монетарној и фискалној политици које би требало да допринесу смањењу утицаја кризе. Он је рекао да мере фискалне политике усмерене на подршку финансијском сектору подразумевају смањење текуће буџетске потрошње и њено замрзавање на десет одсто.
Смањење оптерећења на зараде запослених, превремена отплата унутрашњег дуга и укидање накнада и такси за аутопутеве и коришћење грађевинског земљишта, неке су од мера којима влада намерава да обезбеди подршку грађанима, док ће смањење цена електричне енергије од десет одсто за предузећа бити подршка предузетништву и смањењу незапослености. За ове мере влада ће издвојити 350 милиона евра.
Лукшић је рекао да ће мерама економске политике бити обезбеђена подршка секторима туризма и грађевинарства, који су у претходном периоду допринели општем економском расту Црне Горе.

„Ту је и пројекат „Посао за Вас” који треба да стимулише запошљавање, а покушаћемо да реализујемо и капитални буџет, односно улагање у пројекте којима се подстиче највећи део домаће економије”, рекао је Лукшић.
Он сматра да би ризици угрожавања банкарског сектора били знатно већи уколико се банке препусте „слободном току” и најавио да ће влада разматрати питање одрживости Прве банке, као и евентуалних негативних последица на остатак сектора.

Председник УПЦГ Предраг Митровић није могао да саопшти број радника који би могао остати без посла, као износ евентуалног смањења зарада, али је навео пример предузећа „Мил-поп”, чији представници очекују отпуштања до десет одсто запослених у веома кратком периоду.

„Послодавци су свесни да те мере нису популарне, али ће бити нужне, јер се криза већ значајно осећа”, рекао је Митровић.

У УПЦГ су уверени да ће најугроженији сектори у наредном периоду бити туризам, пољопривреда и грађевинарство.

О кризи и како је ублажити, министар финансија Игор Лукшић је рекао да влада треба да уради све неопходно како би се ублажиле последице евентуалне кризе, „што не значи да држава треба да управља економијом по старим идеологијама”.

„Тачно је да држава може стимулисати привреду, али да би то урадила она мора убирати порезе. Мере, које је дефинисала влада, подразумевају смањење пореза и доприноса на зараде, чиме би оптерећења на привреду била умањена десет одсто, као и снижавање цене електричне енергије за предузећа кроз одређене врсте субвенција – саопштио је он.

-----------------------------------------------------------

Без пријављених отказа

Званичници црногорског Министарства финансија немају податке о отпуштеним, али тврде да ће мање ангажованих радника бити само у областима грађевинарства и туризма. Помоћник министра за рад и социјалну политику Жељко Вуковић не очекује да ће бити масовних отпуштања.

„Нама до сада није стигла ниједна пријава да је у Црној Гори неки радник због економске кризе остао без посла”, тврди Вуковић.

-----------------------------------------------------------

Хрватска

* Јавна потрошња не сме да буде узрок раста трошкова пословања

* Реалне плате треба одржати порезним растерећењем

* Држава не сме да буде узрочник неликвидности ни у једном сектору

* Државне инвестиције треба одмах преусмерити на секторе који у кратком року осигуравају економске ефекте

* Повећати бригу о малим и средњим предузећима, који су главна снага за очување и раст запослености

* Очувати конкурентност извозне привреде комбинацијом мера фискалне и монетарне политике и подстицати секторе који могу супституирати увоз

* Онемогућити раст сиве економије

* Кредитни потенцијал банака треба да служи привреди и становништву, а не држави.

-----------------------------------------------------------

Црна Гора

* Смањење буџетске потрошње и њено замрзавање на 10 одсто

* Смањење оптерећења на зараде запослених

* Превремена отплата унутрашњег дуга

* Укидање накнада и такси за аутопутеве и коришћење грађевинског земљишта

*Смањење цена електричне енергије за десет одсто за предузећа као подршка предузетништву и смањењу незапослености

* Стимулисање запошљавања кроз пројекат „Посао за Вас”

* Реализација капиталног буџета – улагање у пројекте којима се подстиче највећи део домаће економије

* Подршка секторима туризма и грађевинарства

* Десет одсто бруто домаћег производа иде у интервентни фонд за помоћ предузетницима и грађанима

-----------------------------------------------------------

БиХ: Република Српска, Федерација БиХ

* РС: Усвојен нацрт буџета од око 835 милиона евра – већи од овогодишњег за око 47 милиона евра (РС)

* РС: Предвиђа се раст БДП од 6,4 одсто

* РС: Ослањање на уговорене инвестиције и на оне о којима се преговара, укупне вредности од око 4,3 милијарде евра

* БиХ: Смањен буџет за око 110 милиона евра

* РС, БиХ: Нема других предвиђених мера

-----------------------------------------------------------

Македонија

* Четворогодишње мировање и отпис обавеза предузећима по основу доприноса за здравствено осигурање, пореза на добит и пореза на додату вредност, затим пореза на имовину и доприноса за пензијско осигурање, под условом да обвезници у целости намире главни дуг

* Могућност плаћања дуга на име пореза у ратама

* Смањивање царина за сировине

* Ниже пореске стопе за пољопривреднике

-----------------------------------------------------------

Словенија

* Смањење буџетских издатака

* Олакшице за фирме које буду запослиле нову радну снагу

* Очување услова за јако тржиште

* Стварање повољних услова за стране инвеститоре

* Осигурање ликвидности банака