Плата Миланковића – 407.153 динара

Плата директора „Електромреже Србије” Милоша Миланковића, коју је и он окарактерисао као безобразно велику, у октобру је била 407.153 динара. То је, бар за сада, рекорд  јер је плата директора Нафтне индустрије Србије званично пословна тајна чак и за Владу Србије. Ако је тачно да су његова примања већа од 600.000 динара, како се протеклих дана спекулисало у јавности, шампионску титулу би понео други Милош – Сарамандић, први човек НИС-а. Из Новог Сада јуче је стигла вест да је Бојан Пајтић, председник покрајинске владе, најблаже речено сугерисао НИС-у да се плате челника ове компаније сведу на трећину.

Док се случај НИС-а не расветли за сада првопласираног Миланковића у стопу, кажу упућени, следи колега из до пре неколико година заједничког електропривредног предузећа директор ЕПС-а Владимир Ђорђевић коме је у октобру на име основне зараде исплаћено непуних седам хиљада динара мање него Миланковићу, тачније 400.310 динара. То би могао да буде један од разлога што је Ђорђевић одбио налогиз врха ДСС-а да се повуче из директорске фотеље после одласка са власти странке која га је на ту функцију и довела.

Основна плата разрешеног директора ЈАТ-а Бојана Кришта, без бонуса који данима потресају политичку јавност и помућују свест обичног народа (336.916 динара), тек је трећерангирана. Кришта у стопу следе Саша Влаисављевић, први човек „Јат-ервејза” (331.269 динара), Небојша Лемајић, директор „Транснафте” (329.434 динара), Будимир Хинић, челник „Јат-технике” (313.490 динара) и Миленко Шаранчић, у међувремену смењени директор „Железница Србије” (312.582 динара), кога је наследио Милован Марковић.

У категорији од 200.000 до 300.000 динара са платом од 296.766 динара најјачи је неекспонирани директор „Србијавода” др Никола Марјановић. Плата Саше Илића, кога је на месту директора „Србијагаса” пред крај месеца наследио Душан Бајатовић, према до сада откривеним подацима, била је 285.374 динара. Горан Ћирић води ПТТ за 256.729 динара, док је званична плата директора „Телекома Србија” Бранка Радујка за око 12.000 динара мања – 244.035 динара. Изгледа да је нешто мање уносно штампање и продаја државних одлука и ђачких књига. Директор и главни и одговорни уредник „Службеног гласника” Слободан Гавриловић у октобру је морао да се задовољи са 239.937 динара (није јасно једино да ли је директор имао и додатак за уреднички посао), адиректор Завода за уџбенике и наставна средства Радош Љушић ( 29. децембра предао дужност Милољубу Албијанићу) са 222.649 динара.

Још неразрађена скијалишта Србије директору истоименог јавног предузећа Небојши Скорићу донела су у октобру плату од 217.647 динара, док је Стеван Никчевић из „Југоимпорт СДПР”, према подацима из ове фирме, имао плати од 214.643 динара.

Више од 2.000 евра или тачније 189.775 динара била је званична октобарска плата тадашњег директора „Србијашума” Владана Живадиновића на чије место је у другој половини новембра стигао Душан Полић. Нешто мању плату, према овим информацијама, имао је Зоран Дробњак, директор „Путева Србије” – 174.186 динара. Једина жена међу директорима анкетираних државних компанија Весна Антељ из „Просветног прегледа” укњижила је зараду за октобар од 165.057 динара.

Мању плату од сто хиљада динара доносе директорска места у предузећу за подземну експлоатацију угља „Ресавица”, издвојеном из ЕПС-а – 97.258 динара и у приштинској „Панорами” (издавач листа „Јединство” измештен у Косовску Митровицу) – 97.258 динара, као и у пет јавних предузећа која управљају националним парковима – Фрушка гора (93.847 динара), Копаоник (80.242 динара), Тара (75.998 динара), Ђердап (61.628 динара) и Шар-планина (30.374 динара).