Нарковезе Вотке и Јотке

Првооптужени у процесу који се води пред Специјалним судом у Београду, Жељко Радовановић (35) звани Вотка рођен у Бијељини, предао се 17. новембра ове године федералној полицији БиХ у Сарајеву и истог дана је пуштен на слободу, потврдио је јуче Роберт Цвртак, представник полиције БиХ. За Радовановићем је расписана потерница Специјалног суда у Београду, који га терети за шверц и продају 48,7 килограма хероина и 4,2 килограма кокаина.

Радовановић је убрзо после предаје предат Државном тужилаштву, које га је исти дан пустило на слободу јер је утврђено да је држављанин БиХ.

Остало је међутим нејасно због чега се Радовановић уопште предао босанској полицији, која га према досадашњим информацијама не терети ни за једно кривично дело. Уколико је пак Радовановић хтео да се преда због оптужнице из Београда, непознато је због чега то није урадио пред српским надлежним органима. Закон сваке земље, подсетимо, забрањује да нека земља изручи своје држављане другим државама у којима су они оптужени за кривична дела, осим у случају ратних злочина. Осим тога, Србија не би могла да уступи Босни кривично гоњење Радовановића јер је оптужен за кривично дело за које је запрећена казна већа од 10 година затвора. Тако да би Радовановић могао да буде ухапшен само ако пређе границу БиХ и нађе се на територији друге државе.

Према наводима оптужнице Специјалног тужилаштва, првооптужени Радовановић је организовао деветочлану међународну криминалну групу која се од јула до децембра 2007. годинебавила набавком и продајом хероина и кокаина у Србији, БиХ и другим земљама. Суђење овом криминалном клану почело је у октобру ове године.

Полиција је подсетимо у децембру прошле године ухапсила припаднике ове међународне криминалне групе, који су на територији Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Чешке и Швајцарске, у дужем периоду кријумчарили и продавали дрогу. Између осталих, тада су ухапшени Љубан Ећим (43) и Предраг Његован (41), људи који су се сматрали и финансијерима скривања хашког оптуженика Радована Караџића, бившег лидера босанских Срба.

Приликом хапшења у стану у којем су се оптужени скривали нађено је више од 48 килограма хероина, четири килограма кокаина, два пиштоља, више фалсификованих исправа и 210.000 евра. Пронађена дрога је била најфиније чистоће, а њена вредност на илегалном тржишту је већа од милион евра. Ећиму је заплењен и пиштољ ЦЗ 99, на којем је било угравирано: „Љубану од команданта Аркана”.

Ећим је оптужен да је давао упутства осталим члановима групе о начину продаје дроге и примао и чувао новац добијен продајом хероина и кокаина. Један је од злогласних ратних и послератних функционера Ресора државне безбедности, чије је име својевремено било довођено у везу са претњама смрћу упућеним Милораду Додику, премијеру Републике Српске. Европска унија је 1. јула 2003. године ставила Ећима на црну листу због сумње да се налази у мрежи подршке оптуженима за ратне злочине, те му је забрањен улазак на територију ЕУ. Неколико месеци касније, тачније 9. фебруара 2004. године, и америчка влада га је ставила на црну листу под сумњом да се налази у мрежи подршке Радована Караџића.

Радовановић се, незванично, доводи у везу са овдашњим криминалним клановима који се баве трговином наркотицима. Посебно са крушевачким огранком који предводи Зоран Јоцић звани Јотка.

У полицији кажу да се у Србији групе организују углавном по врстама дроге, једне „раде” кокаин, друге хероин али има оних које се баве трговином и растурањем неколико врста наркотика. Имају бар пет чланова, а углавном их је много више. Специфично за све њих је што постоје делови групе који су лоцирани у земљама порекла дроге и задужени су за набавку. Везе криминалаца, чији је основни интерес новац, функционишу одлично и код њих су нација, вера и политика у другом плану. Део криминалне организације чине курири задужени за транспорт. На крају, део групе растура дрогу и продаје.

Кокаин, познат као дрога богатих, углавном је у транзиту преко Србије ка земљама ЕУ, Скандинавији и Великој Британији. Курири га преносе авионима из Јужне Америке и то у фабрички израђеним коферима напуњеним дрогом, одскоро су за овај „посао” задужене такозване муле које гутају капсуле са дрогом. Осим ваздушним путем, кокаин се шверцује и преко лука –црногорске, италијанских, шпанских, грчких, а однедавно је за наркодилере „занимљива” лука Констанца у Румунији.

Хероин, за разлику од кокаина, стиже са друге стране света, из Авганистана и Ирана. Србија се налази на централном „балканском путу” хероина преко којег прође 80 одсто од укупно произведене количине ове дроге. У нашој земљи остаје свега десет одсто ове дроге која се миксује, док остало одлази на запад где је на цени „чиста” дрога.