„Ресетовање” правосуђа

Србија има 2.400 судија. После реформе правосуђа, у новој мрежи судова, биће их 2.000, речено је „Политици” незванично у Министарству правде. У неким разговорима спомињан је и број од 1.700 судија, који је, наводно, пре две године утврдио Високи савет правосуђа. Из ове рачунице изостављене су судије за прекршаје, јер они још нису у саставу судског система.

Општи избор судија и потпуно нова судска мрежа не значи да ће Србија добити потпуно ново правосуђе. Пре би се могло рећи да ће судство бити „ресетовано” (враћено на почетну позицију). Међутим, многи у реизбору виде чистку и називају је закаснелом лустрацијом, која има политички призвук.

– Добре судије су у већини, а испаштају због мањег броја лоших судија. Постоји општи интерес јавности да се добре судије реше капитала несавесности, нестручности и кршења људских права оних који тај капитал носе. Правосуђе треба да покаже народу да је спремно за прочишћење – каже Војкан Симић, помоћник министра правде.

Осим судија, и други радници у правосуђу страхују за своја радна места. Нови закони укидају 104 општинска суда и тиме престаје мандат и председницима тих судова и укида се њихова администрација.

– Отвориће се нова места у администрацији, јер ћемо у новом систему имати и нове институције. На пример, имаћемо истражни центар за све кривичне предмете у Београду, затим правосудни центар, биће основана и административна канцеларија Високог савета судства, па канцеларија Агенције за борбу против корупције, тако да већи део администрације неће остати без посла – каже Симић.

Кад је о судијама реч, помоћник министра правде каже да ће судијама које су пред пензијом бити понуђен социјални програм и да за то већ постоји велико интересовање судија.

На конкурс за општи избор судија пријавиће се следеће године сви који желе да остану на судијским функцијама, а затим и читава армија судијских помоћника који већ годинама раде, имају значајно искуство и чекају да буду изабране за судије. Пријавиће се и један број адвокатских приправника и адвоката, али и многи који нису до сада радили у правосуђу, али испуњавају услове.

Конкурс ће бити отворен за све њих и не може се проценити колико ће људи конкурисати за судијска места, али Друштво судија процењује да ће бити око 8.000 пријава и поставља питање како ће Високи савет судства успети за годину дана да реши све те пријаве.

– Само један минут је довољан за судије које се препознају као квалитетне, а више времена биће потребно за оне који су спорни, као и за нове кандидате и одлуке о напредовању. Један судија ће моћи да поднесе две пријаве, за место у суду истог ранга и за место у вишем суду – објашњава Симић.

У Друштву судија кажу да су чули за анализе Министарства правде које говоре да је Србији потребно две хиљаде судија.

– Можда је тачно да Србија има превише судија, али смањење броја судија треба да буде резултат реформе, а не прва мера у реформи – каже Омер Хаџиомеровић, судија Окружног суда у Београду.

– И само нагађање о броју судија у новој мрежи судова, односно најаве да ће их бити мање него сада представљају својеврстан притисак на судије – каже Константин Милић, судија Трећег општинског суда у Београду. – Не знам како ће две хиљаде судија моћи да ради више и боље него 2.400 судија.

– У Предлогу закона о судијама стоји да број судија одређује Високи савет судства, а у прелазним одредбама се каже да Високи савет то утврђује „уз претходну сагласност министра правде”. То је неуставно, јер је Савет, по Уставу, независно и самостално тело и као такво не може да тражи претходну сагласност свог члана – каже Хаџиомеровић.