Трамп, Путин и Си Ђинпинг, да ли је могућа „Јалта 2“

Конференција на Јалти и даље важи као нека врста симбола краја Другог светског рата, иако је тада до стварног краја рата остало неколико месеци, а завршна конференција је на крају одржана у Потсдаму.

Навршило се 80 година од када су у том летовалишту на Криму тадашњи светски лидери успоставили нове границе и сфере утицаја. Поражена Немачка је подељена на два дела: прозападну Западну Немачку и просовјетску Источну Немачку. Русија је такође успоставила контролу над источном Европом, добивши Калињинград и Сахалин. А Британија је, на пример, добила контролу и право да реши ситуацију у Грчкој.

Да ли ће након доласка Доналда Трампа на власт доћи до нове глобалне прерасподеле, пита се свет. Он је одмах изјавио да САД имају право на Гренланд (који припада Данској), Панамски канал и предложио да Канада постане 51. држава Америке. Ето повода да се поведе расправа о новом светском поретку.

Страхови да би амерички председник могао да ослаби подршку Кијеву или да направи компромисе који су му штетни, многи не узимају за озбиљно. Али Трамп јесте присталица зона утицаја, о чему сведоче његове изјаве у вези са Гренландом, Панамом, Канадом…

Многе Трампове геополитичке намере остављају простор за машту. Колико Русија данас заузима у глобалној подели рада и утицаја али и Кина се, барем на речима, понаша као Трампов противник и неће ни са ким да дели свет јер Кинези нису нарочито жељни такве прерасподеле,  посебно када се то може урадити путем меке моћи или трговине.

Трампове изјаве у вези са Гренландом, Канадом, Мексиком, Панамом многи схватају да ће остати само наговештаји и да ће се сва питања на крају решити на легалан начин.

Свет подељен на сфере утицаја, у којима свака страна има потпуну слободу и понаша се како хоће, данас је де факто нереалан. Када су 1945. године вођени преговори на Јалти, европске земље су биле изузетно зависне од САД, јер је рат још увек трајао. И сада остаје одређена зависност, али ту је НАТО, а и ЕУ, па самим тим и европске земље су фактор који се пита.

Тренутно Москва и Пекинг педантно посматрају потезе председника Трампа и чекају да се “издува” и почне реалније да води преговоре.

Трампов стил оптерећује Кинезе и Русе, који спољну политику актуелног председника САД виде као озбиљан изазов и не желе брзе договоре било које врсте са њим. Остаје и питање да ли Трамп заиста верује у свет у коме постоје доминантне сфере утицаја: САД на западној хемисфери, Кина у азијско-пацифичком региону и Русија у Европи. Москва није одавно јака у Европи а у Африци је на пример све јачи утицај ове две силе, а опада западни. Ваља озбиљно узети у обзир и јачање савеза БРИКС-а, а Блиски исток који гори, на мети је и других, додуше слабијих, али упорних, Зато решења типа Јалта нису баш у реалним оквирима.