Почело уклањање старих стабала у Кошутњаку

Чим се у Кошутњаку зачује звук моторне тестере, многи суграђани се запитају да ли то неко бесправно сече шуму у њиховом омиљеном одморишту и споменику природе. Али звук тестера који ових дана допире из ове градске оазе далеко је од тога. Реч је о акцији „Србијашума” чији радници уклањају стара, болесна, изломљена и ризична стабла. Због тога дуж улица Кнеза Вишеслава и Пионирске саобраћајна полиција повремено зауставља возила како би сеча прошла безбедно. На месту уклоњеног дрвећа биће посађене нове, у расадницима одгојене, саднице храста, јавора и јасена. Радници „Србијашума” већ годинама сукцесивно обнављају делове шуме, а ову акцију су почели јер је снег у јануару изломио доста стабала.

– Штетама од снежних падавина захваћена су појединачна или групе стабала која су под теретом влажног снега тада поломљена или изваљена из корена. Ради нормализације саобраћаја, а уз примену свих безбедносних мера, непосредно по настанку штете најпре смо са саобраћајница и стаза уклонили делове или читава стабла која су претрпела оштећења под теретом снега – каже Адиба Џудовић, самостални референт за заштиту шума у Јавном предузећу „Србијашуме”.

У наредном периоду у овој шуми биће уклоњена непожељна самоизникла и коровска вегетација како би се помогао развој засађеним садницама храстова.

– Тамо где је услед екстремне суше прошлог лета дошло до сушења биљака биће засађене здраве и виталне саднице. До краја марта, Кошутњак ће бити богатији за 2.000 младих храстова, јавора и јасенова. Иначе до сада смо у Кошутњаку у више наврата сукцесивно уклањали стара и болесна стабла. На тим локацијама засађено је ново дрвеће – укупно 13.925 садница јавора, белог јасена, храста сладунца, китњака и медунца, дивље трешње и дивље крушке. Те површине потребно је пажљиво неговати. У наредним годинама наставићемо са обнављањем ове шуме која је деценијама омиљено излетиште Београђана. Сви радови које изводимо у интересу су свих грађана како бисмо будућим генерацијама оставили у наслеђе квалитетну шуму аутохтоних врста лишћара, на првом месту храстова, који су од давнина били становници Кошутњака – истиче Џудовићева.

Осим шест заштићених шумских подручја у Београду којима управљају „Србијашуме”, а то су Авала, Космај, шума Кошутњак, Бојчинска шума, Миљаковачка шума, Липовичка шума – Дуги рт, у поступку заштите су још три – Шупља стена, Степин луг и Грочанска ада.

– Због све већег интересовања становника Београда за одмор и рекреацију на отвореном, већина шумских комплекса у урбаној зони града све је значајнија за посетиоце. Уз подршку Градске управе, планирамо уређење попут дела Липовичке шуме (Бивоље баре), део шуме Бабе (Римска шљака) и друге. Осим редовног одржавања – кошења травнатих површина, свакодневног сакупљања и уклањања смећа, одржавања чистоће јавних чесама... – планирано је постављање додатних дрвених реквизита – надстрешница, клупа и столова, корпи за отпатке, као и изградња ложишта за безбедно припремање хране на отвореном. У наредним годинама следи уређење и обележавање пешачких и других стаза и изградња нових трим-стаза са справама за вежбање – рекла је Џудовићева.

Она је нагласила да је пошумљавање приоритет „Србијашума” за 2025. годину и да ће бити посађено близу три милиона садница широм наше земље јужно од река Саве и Дунава.