„Тристан и Изолда” као догађај сезоне

Београдска филхармонија најављује данашње петосатно извођење Вагнерове музичке драме „Тристан и Изолда” у дворани Коларчеве задужбине, с почетком у 17 сати, као догађај сезоне. Након две недеље интензивних припрема, Београдска филхармонија је спремна за петосатни концерт уз две паузе између чинова, а због своје маратонске дужине концерт почиње у поподневним часовима. Под диригентском палицом Габријела Фелца, у насловним улогама наступају реномирани „вагнеријанци” Хајко Бернер и Кели Гад, заједно са Томасом Леманом, Михаелом Зелингер и Николајем Елсбергом, а учествује и Хор Опере Српског народног позоришта, саопштено је из београдске филхармоније.

Непосредни подстицај за настанак музичке драме „Тристан и Изолда” била је романса између Вагнера, који је тада био ожењен, и супруге његовог тадашњег покровитеља. Написао ју је према келтској легенди из 12. века о несрећној љубави између племића Тристана и принцезе Изоте. Остварење којим доминирају лирика и снага осећања, конципирано је у три чина, а музички га заокружују два најпознатија одломка, „Прелудијум” и „Љубавна смрт” као кулминација дела.

„Поред тога што интерпретација ове монументалне музичке драме представља нови уметнички врхунац Београдске филхармоније, за публику ће бити јако узбудљиво не само да прати 110 извођача на сцени, већ и да ослушкује музику која долази ван бине у осликавању богате и раскошне радње”, најављено је из ове куће културе.

Београдска филхармонија је капитално дело светске музичке литературе и једно од најзначајнијих остварења целокупне историје музике први пут извела у јуну 1968. под управом Оскара Данона и Д. Фрекмана, а затим и на пет извођења 1976. године, под палицом Живојина Здравковића. Заједно са садашњим шефом диригентом Габријелом Фелцом, искусним „вагнеријанцем”, оркестар је поново спреман за маратонску интерпретацију овог ремек-дела након готово 50 година.

Због велике комплексности музичка драма „Тристан и Изолда” не изводи се често, али су зато делови ове партитуре веома познати, јер су их у своје филмове уврстили познати режисери попут Алфреда Хичкока, Луиса Буњуела, База Лурмана и Ларса фон Трира, напомињу из Београдске филхармоније.