Крај америчке бајке о слободном друштву

У економском обрачуну са Америком Европа се спрема да се бори против непријатеља који више не постоји. То више није државна великодушности и либералног америчког модела кога Европа не мора да се плаши.

Деценијама су Европљани куповали фикцију да је амерички просперитет изграђен на слободним тржиштима и предузетничкој храбрости.

Међутим, пре десетак година то мишљење је почело да се мења. Једна од оних која је помогла да се разбије тај мит је економисткиња Маријана Мацукато која је у књизи „Предузетничка држава“ навела да су најзначајније иновације последњих деценија, попут интернета, „џи-пи-ес-а“, паметних телефона покренуте државним, владиним новцем.

Тајна индустријске политике укорењена је у потрошњи за одбрану, циљаним субвенцијама и иновацијама које покреће држава.

Бајденова ера интервенционизма коначно је разбила илузије Европљана у америчке бајке о слободном тржишту. Закон америчког председника о смањењу инфлације, вредан 369 милијарди долара  , који је нудио подршку одрживим индустријама, посебно америчким електричним возилима, у Европи је виђен као покушај америчке владе да преотме инвестиције из Европске уније.

ЕУ је као одговор на ово постала опседнута више него икада раније играњем исте игре индустријске политике коју води држава, фокусирајући се на европске субвенције.

Али док се Европа сада бори да изгради сопствену индустријску стратегију игра се поново променила. Американци улазе у нову фазу када постојеће економске моделе разбијају на комаде.

Кључ текуће погрешне дијагнозе је слепило за праву ствар и сврху тарифа којима Европи прети нови амерички председник Доналд Трамп, пише “Политико“.

Тарифе нису подстакнуте трговинским циљевима суседа-просјака или грубим протекционизмом, оне једноставно ресетују досадашња правила игре.

Њихова сврха је да изолују САД док се упуштају у радикалну тржишно оријентисану прекомпозицију уклањајући често коруптивни утицај економских модела других земаља.

Заокупљени другим стварима званичници у Бриселу не виде ову фундаменталну преоријентацију

„Слободна трговина је у одређеној мери у тензији са слободним тржиштима“, написао је Скот Бесент у тексту за „Економист“ где је критиковао деценије дисторзије изазване глобализацијом.

Бесентова визија је радикално ресетовање усредсређено на окончање домаћих субвенција, суочавање са страним дисторзијама и стварање једнаких услова у којима стварне тржишне снаге — а не државне интервенције — диктирају нова правила.

Широке тарифе ће бити ефикасније од микроекономских интервенција попут индустријске политике која се генерално ослања на владу да бира победнике и губитнике. Једноставно речено, САД морају да изграде зид против производа из глобалне економије како би могле да спроведу далеко радикалнију либерализацију код куће.