Рехабилитован Ранко Јовановић

Ранко Јовановић (1886–1944), резервни капетан Војске Краљевине Југославије, народни посланик и трговац, рехабилитован је недавно одлуком Окружног суда у Београду. Он је пресудом Војног суда крушевачког подручја, која је 1944. године донета без доличног суђења, био проглашен за народног непријатеља.

У септембру исте године ликвидирали су га партизани, који су припадали команди подручја код Рибарске Бање на Великом Јастрепцу. Његовој породици, настањеној у селу Лоћика надомак Алексинца, непосредно после трагедије која јој се десила, одузето је више од шест хектара земље. Конфисковане су им њиве, виногради, шуме, чак и покућство и личне ствари. Милентији Јовановић, Ранковој супрузи, преостали су само кућа са окућницом, кревет, кашика и виљушка.

Ранко Јовановић учествовао је, према речима Ранка Михаиловића, његовог унука, у оба балканска и у Првом и Другом светском рату. Преживео је и голготу повлачења преко Албаније, у болници у Бизерти, у Тунису, лечио се од маларије, а учествовао је и у пробоју Солунског фронта. За народног посланика Нишког округа изабран је 1937. године. Међутим, убрзо је напустио политику и отворио малу сеоску бакалницу.

– Мој деда није се приклонио ни четницима, ни партизанима. Био је противник и недићевске профашистичке идеологије, руских власоваца и Бугара – рекао је Ранко Михаиловић и додао да је за убиство свог деде сазнао од партизана, и то док се борио на њиховој страни.

Како пише у књизи „Алексиначке жртве двадесетог века”, аутора Бранислава Јочића, Зорана Стевановића и Топлице Петровића, једне ноћи партизани су га извели из кревета и, са још неколико људи, повели га према Рибарској Бањи. Негде успут су га убили, али се не зна тачно где. Након што су га ликвидирали, дошли су у његово двориште, све што су могли покупили и однели, а затим је један од њих обукао његову официрску униформу док су се остали изругивали. Однели су и медаље које је Ранко Јовановић добио за личне и опште заслуге као учесник ратова и заслужни грађанин.