Пицулина пристрасност под маском извештавања

Тонино Пицула, известилац Европског парламента (ЕП) за Србију, својим недавним изјавама о унутрашњој политичкој ситуацији у Србији озбиљно је нарушио кредибилитет функције коју обавља, али и основне принципе на којима почива Европска унија (ЕУ). Његове оцене да је Србија у „непроглашеном ванредном стању” и да је власт генерисала нестабилност у земљи, не само да су неутемељене већ представљају директно мешање у унутрашње ствари једне суверене државе. Такви иступи нису само непримерени – они су у директној супротности са улогом известиоца ЕП, чиме Пицула доводи у питање непристрасност институције коју представља. 
Да бисмо разумели тежину Пицулине грешке, важно је разјаснити шта значи бити известилац ЕП за одређену земљу. Известилац има задатак да припрема извештаје о напретку земље кандидата у процесу европских интеграција, пратећи реформске процесе, поштовање правне државе и демократских стандарда. Његов рад треба да се темељи на објективним чињеницама, уз уважавање суверенитета државе о којој извештава. 
Међутим, Пицула је у интервјуу за Радио Слободна Европа прешао границу овог мандата, улазећи у отворено политичко коментарисање, па чак и сугерисање промена власти мимо изборног процеса. Када каже да председник Србије Александар Вучић „није нашао начин да компензује незадовољство оних који протестују” и да „није спреман да препусти власт експертској групи”, Пицула не говори као објективан известилац, већ као политички актер са јасном агендом. Ово није само професионална непримереност – то је директно кршење основних вредности ЕУ које промовишу демократски процес и суверенитет држава чланица и кандидата. 
Изјаве попут Пицулиних нису непознате у међународној политици, али су ретко када овако отворене и дрске. Поређења ради, замислимо ситуацију у којој би известилац ЕП за Шпанију дао сличне коментаре о Каталонији, сугеришући да шпанска влада треба да препусти власт „експертској групи” због незадовољства демонстраната. Или да известилац за Француску коментарише протесте „жутих прслука” на сличан начин, инсинуирајући да је решење политичке кризе прелазна влада. Такве изјаве би биле моментално одбачене као непримерено мешање у унутрашње послове, а вероватно би довеле и до дипломатских протеста. 
Још један илустративан пример јесте ситуација у Холандији током протеста пољопривредника, где су демонстранти недељама блокирали саобраћајнице и институције, а полиција користила силу за разбијање протеста. Нити један известилац ЕП није тада сугерисао да холандска влада треба да препусти власт некој експертској групи, нити је ЕУ сматрала да је Холандија „у ванредном стању”. Слично, током вишемесечних протеста против мера штедње у Грчкој, европски званичници су позивали на дијалог, али никада нису отворено сугерисали промену власти ван изборног процеса. 
Зашто су у тим случајевима позиви на поштовање суверенитета и демократских процеса били норма, док се према Србији примењују потпуно другачији стандарди? Ова врста двоструких аршина указује на дубоку политичку пристрасност, али и на потцењивање суверенитета Србије. ЕУ се увек позива на принципе недискриминације и једнаког третмана свих држава, али овакви иступи показују колико су ти принципи селективно примењивани. 
Још озбиљнији аспект Пицулине изјаве јесте прејудицирање политичких промена без избора. Сугерисање да би прелазна влада или експертска група требало да преузму власт мимо изборног процеса није само непристојно – то је отворени напад на демократски поредак. Такви ставови иду против основних демократских вредности које ЕУ промовише: избори као једини легитиман начин доласка на власт. 
Европски парламент би, пре свега, требало да буде гарант поштовања демократских процедура, а не институција која својим представницима омогућава да отворено промовишу политичку дестабилизацију. Пицула је овим показао не само непоштовање према Србији већ и према самим институцијама ЕУ. Ако се овакви иступи буду толерисали, озбиљно ће бити нарушен кредибилитет целокупног европског интеграционог процеса. 
Посебно је проблематично то што Пицула сугерише да ЕУ не може отворити Кластер три у преговорима Србије о чланству због тренутне политичке ситуације. Овакво мешање политике у технички процес европских интеграција угрожава основну логику проширења ЕУ, која би требало да се базира на меритократији и испуњавању критеријума, а не на политичким симпатијама или анимозитетима појединих известилаца. 
Да би се разоткрило лицемерје које стоји иза Пицулиних изјава, довољно је погледати како ЕУ и њени представници поступају у сличним ситуацијама унутар саме уније. 
Током протеста „црних понедељака” у Пољској, где су стотине хиљада људи излазиле на улице због спорних закона о правосуђу, известиоци ЕП су позивали на поштовање дијалога и институционалних решења, али никада нису сугерисали промену власти. Слично, током вишемесечних протеста у Бугарској због корупционашких афера, ЕУ се суздржавала од директног коментарисања унутрашње политичке ситуације и никада није прејудицирала политичке промене. 
У Румунији, где су протести против корупције довели до масовних демонстрација и чак оставке премијера, Европска комисија и ЕП су инсистирали на дијалогу и реформама, али никада нису сугерисали формирање прелазних влада или експертских група ван изборног процеса. Оваква селективност показује да се Србија третира као политичко средство у ширем геополитичком контексту, а не као равноправан партнер на путу ка ЕУ. 
Тонино Пицула својим изјавама није само прешао границе својих надлежности – он је нарушио поверење у европски интеграциони процес. Европски парламент и ЕУ морају јасно да ставе до знања својим представницима да извештавање о напретку земаља кандидата не сме бити злоупотребљено за политичко мешање и дестабилизацију. 
Србија је суверена држава која своје политичке процесе решава путем избора и дијалога унутар својих институција. Било какво мешање споља, посебно када долази од представника међународних институција, не само да је непожељно већ је и опасно за стабилност региона. 
Европска унија, уколико жели да задржи свој кредибилитет као промотер демократских вредности, мора да обезбеди да њени известиоци остану непристрасни посматрачи, а не политички активисти са јасним агендама. У супротном, европски интеграциони процес ће се претворити у инструмент политичког притиска, а не платформу за сарадњу и напредак.

*Директор Међународног 
института за безбедност

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа