АфД пре­ко Ор­ба­на тра­жи излаз из по­ли­тич­ког карантина

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку” - Будимпешта – Након данашњег званичног пријема и разговора са Алис Вајдел у Будимпешти, мађарски премијер Воктор Орбан постаће први европски лидер који је угостио председницу крајње десничарске Алтернативе за Немачку (АфД), тренутно друге по популарности партије у Немачкој. Орбан је ову посету најавио прошле недеље, у интервјуу једном швајцарском листу, рекавши да Вајделова није само шеф АфД-а, већ и кандидат за канцелара.

На примедбу да је реч о политичарки од које су се, због екстремне идеологије коју заступа, до сада ограђивале све странке у Немачкој, Орбан је одговорио да не жели да одбије разговор са лидером било које странке и додао да би исто тако примио и Олафа Шолца, да га је позвао, иако, како је рекао, „такве опасности нема”.

Према последњим истраживањима јавног мњења, Хришћанско-демократска унија десног центра (ЦДУ) има 27 одсто подршке међу немачким бирачима, што је само два процентна више од АфД-а. Међу кандидатима за канцелара, Алис Вајдел је тренутно најпопуларнија са 35 одсто подршке. Другопласирани кандидат ЦДУ Фридрих Мерц има 26 одсто, док је далеко иза њих Олаф Шолц, са подршком од 15 одсто испитаника.

Након дугогодишње политичке изолације АфД-а у Немачкој и остатку Европе, прво отварање странке према свету догодило се недавно, када је Вајделову у име америчке владе у Вашингтону примио Илон Маск и обећао јој подршку.

Мађарски премијер и његова странка Фидес су раније настојали да се дистанцирају од АфД-а, избегавајући званичне контакте са њеним представницима. Према оценама аналитичара, разлог је вероватно чињеница да Орбанова влада негује веома добре односе са Израелом, огорченим противником политике АфД-а. Са друге стране, било је уочљиво настојање Будимпеште да контактима са Вајделовом не сруши све мостове који воде ка ЦДУ/ЦСУ. Сада се, међутим, чини да долази до преокрета, с обзиром на подршку коју Виктор Орбан даје АфД-у уочи немачких савезних избора 23. фебруара.

„Орбан види да заштитни зид око немачке крајње десничарске партије пуца, како на домаћем, тако и на међународном плану. Од суштинског значаја за такав преокрет било је то што је блиски савезник председника САД Доналда Трампа Илон Маск разговарао са Алис Вајдел и тако помогло АфД-у да изађе из међународног карантина”, рекао је за „Бирн” Булчу Хуњади, истраживач екстремно десних покрета у Европи, који ради у центру „Политички капитал” у Будимпешти.

Након што је у јануару вероватни следећи канцелар Немачке Фридрих Мерц, чија алијанса десног центра ЦДУ/ЦСУ ипак има највеће шансе да формира владу, прекршио немачку послератну конвенцију према којој нема политичких договора са крајњом десницом и затражио подршку АфД-а у вези са миграционом политиком у Бундестагу, у акцију је кренуо и мађарски премијер.

„Орбан верује да ће следећа немачка влада бити нестабилна и да ће АфД додатно ојачати у опозицији као једина алтернатива мејнстриму. Планира дугорочно, можда за следеће немачке изборе, после фебруарских”, каже Хуњади и указује на извесну опрезност мађарског лидера у корацима које предузима у том правцу.

Иако је у интервјуима рекао да нема потребе за заштитним зидовима према АфД-у, он у исто време износи и уверење да та странка треба да се ослободи „неких од својих најекстремистичкијих елемената, да би била схваћена озбиљно”.

„АфД је више покрет него партија. И, у таквој форми, могу се појавити и неки нездрави људи и идеје. Ја знам да читам, постоје изјаве које једноставно не могу бити део политичке културе 21. века”, прокоментарисао је Орбан.

Његова десничарска група Патриоти за Европу у ЕП, која укључује и Француски национални фронт, италијанску Северну лигу и шпански Вокс, такође се уздржала од примања АфД-а у своје чланство, након прошлогодишњих европских избора, остављајући странку Алис Вајдел у екстремно десној групацији Европа суверених нација.